Ruski olimpijac doselio se u Srbiju, trenira žene i decu usred Beograda i ima jednu misiju: "Srbija može da ima mnogo olimpijskih šampiona!" (Foto)

Bogata sportska priča Sergeja Svidina, trenera i dizača tegova, počela je u Sankt Petersburgu kada je imao sedam godina. Duže od dve decenije dizao je snagom svojih mišića i snagom svoje volje velike težine smeštene na čelične šipke, a onda je 2010. odlučio da sve što zna nauči druge.

U julu ove godine doselio se u Beograd sa željom da znanje koje je stekao, i kao sportista, i kao školovani trener na najprestižnijem fakultetu za sport u Rusiji, podeli sa profesionalnim sportistima u Srbiji i da dizanje tegova ovde razvije kao sport.

Srbi imaju genetske predispozicije za sport

 - Znam da u Srbiji ne postoji nijedna sala za dizanje tegova, ali to me ne obeshrabruje. Srbi su zdravi, jaki, krupni i mislim da imaju dobre genetske predispozicije za ovaj sport, možda čak bolje nego Rusi. Siguran sam da ova zemlja može da ima mnogo olimpijskih šampiona - kaže za Bloomberg Adriju Sergej i napominje da za dizanje tegova nije dovoljna samo fizička snaga.

- Bez mentalne snage nema rezultata ni u jednom sportu - ističe.

 Olimpijada je najviši sportski nivo

Plan da radi kao trener ostvario je pre 14 godina. Ušao je, kaže, u taj posao čiste glave i otvorenog srca. Stvorio je, tokom svoje trenerske karijere u Rusiji, što bi se reklo sportski, 15 ruskih reprezentativaca, šampiona dizača tegova, nagrađivanih u Rusiji, Evropi i celom svetu.

Sa jednom od njih stigao je i na Olimpijadu u Tokio.

- Kad sam bio mali, sanjao sam da stignem na Olimpijske igre, jer to je najviši nivo koji može da dostigne jedan sportista. A najveća radost za trenera je kad vidi da njegov učenik izlazi na teren i radi ono čemu ga je učio. Sa njegovim uspehom i napretkom, napredujem i ja. To mi je dovoljna satisfakcija. Srećan sam jer sam svoj san ostvario i jer sam to doživeo - ističe on.

Ne krije da bi rado ponovio to iskustvo.

Od skokova u vodu do dizanja tegova

Put sporta Sergej je krenuo kao dete. Otišao je na bazen i opredelio se za skokove u vodi, međutim, rekli su mu da je velik i prebacili ga na plivanje, kojim se bavio tri godine.

- Moj otac je imao druga trenera dizača tegova i onda me odveo kod njega u teretanu. Video sam u teretani krupne i jake momke. Poželeo sam da i ja budem takav, jak, pa sam počeo da treniram dizanje tegova sa 10 godina - priseća se on.

 Kao sportista nastupao je 22 godine.

- Znao sam sve vreme dok sam nastupao da želim da budem trener. Završio sam Vojni institut za fizičku kulturu (VIFK). To je dosta težak fakultet, sličan je po konceptu službi u armiji. Ustaje se u sedam ujutru, pa ide 40 minuta jutarnja gimnastika, učenje, ručak, pa opet treniranje. Ukratko, red, rad i disciplina, i tako pet godina - kaže Sergej.

Beograd je po mom ukusu

Za sport u Srbiji kaže da bi trebalo da bude bolje i sistemski razvijen, a za život u Beogradu da je baš po njegovom ukusu.

- Srbija je ispunila sva moja očekivanja. Ljudi su dobri, arhitektura je prelepa, a srpska hrana je dosta slična ruskoj. I mojoj deci i ženi se ovde dopada - kaže on.

Dok krči put ka ostvarenju svog sna, a na korist srpskom sportu, Sergej svoje znanje deli sa najmlađima, ali i sa onima koje je teško na fizičku aktivnost nagovoriti.

Nikada ne ostavljam svoje učenike

-Radim trenutno grupne fitnes treninge sa ženama i radim sa decom, treninge opšte snage za tinejdžere. Žene su vredne, gledaju šta ja pokazujem i vežbaju. Sa decom je lako, jer nemaju straha i mogu da nauče mnogo. Uživam u radu i sa jednima i sa drugima - kaže Sergej.

 Učenice dok čekaju čas dobacuju da će ih Sergej ostaviti i okrenuti se profesionalnim sportistima, međutim, on im spremno odgovara:

- Ja nikada ne ostavljam svoje učenike, ja sam svojim sportistima uvek do kraja - rekao je Sergej dok smo sa njim razgovarali u pauzi između treninga.

Sport ima jedan jezik

Ni to što Sergej nije savladao srpski, a ni to što njegove učenice i učenici ne znaju ruski, ne ometa ih da rade i napreduju zajedno.

- Sport ima jedan jezik. Kada sam i kao sportista i kao trener išao na međunarodne turnire, uvek sam se dobro sporazumevao. Sport objedinjuje. Svi treba da se bave sportom, svako na svom nivou. Posebno je to važno za decu, da bi deca trčala, igrala se, skakala i da bi se njihov skelet razvijao - objašnjava sagovrnik.

Kurir.rs/ Bloomberg Adria/ S.Đ.