Ova zarazna bolest ne bi trebalo da postoji, a kod nas se od nje još umire: Svaki treći mališan u Srbiji nije primio obavezne vakcine!

Čak 31 odsto dece u Srbiji nije primilo sve doze obavezne vakcine u predviđenom roku, podaci su "Unicef" iz 2021. godine.

Gotovo da je nemoguće poverovati u to da je svih tih 31 odsto dece u našoj zemlji nevakcinisano zbog neke od bolesti koje su kontraindikacija vakcinama. Nažalost, u pitanju je nepoverenje roditelja u vakcine, zasnovano na potpuno netačnim i neproverenim informacija sa interneta. Jer, roditelji će, iako i ne znaju čemu MMR vakcina služi, ipak znaju da ne žele da je daju svom detetu.

Stručnjaci kažu da je više vakcinisanih u ruralnim nego u urbanim sredinama. Kada gledamo kroz statističke podatke iz beogradskih domova zdravlja 2023. više od 95 odsto vakcinisanih na Vračaru, Novom Beogradu, Čukarici, u Surčinu, Obrenovcu i Sopotu. U Domu zdravlja Zemun 83 odsto.

Četiri bebe umrle od velikog kašlja

Lekari već mesecima upozoravaju na pojavu velikog kašlja, bolesti koja ni ne treba da postoji u 21. veku, jer postoji efikasna i bezbedna vakcina koja štiti od ove bolesti. Pa i pored toga, u Beogradu su četiri bebe umrle od velikog kašlja.

Veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Nakon perioda od 7 do 10 dana (najduže 21 dan) od kontakta sa obolelom osobom, dolazi do pojave prvih simptoma bolesti. U tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja, kako se navodi na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević je naglasila da se sadašnje stanje može objasniti činjenicom da Srbija nema željeni obim vakcinacije od 95 posto, a vakcine obezbeđuju solidan imunitet od 6 do 10 godina, kada je u pitanju veliki kašalj.

Kako je rekla, veliki kašalj je najrasprostranjeniji u starosnoj grupi od 10 do 19 godina i među njima prednjače deca od 12, 13 i 14 godina.

- Da bi se dalje širenje suzbilo, potrebno je svu decu kompletno vakcinisati, a oni koji imaju simptome treba da ostanu kod kuće, jer je reč o bakterijskoj infekciji - dodaje Begović.

MMR primilo 88 odsto dece

Oko 17.000 dece svake godine treba da bude vakcinisano MMR vakcinom. Prema poslednjem podatku, iz 2023. godine, vakcinisano ih je 88 odsto. To nije dovoljno za kolektivni imunitet.

Poslednjih dvanaest godina samo jednom je u Beogradu postignut kolektivni imunitet, 2018. Tada je vakcinisano 98 odsto dece, a od tada je brojka u padu.

- U jednoj generaciji 95 odsto dece koja treba da se vakcinišu, ako budu vakcinisana, mi stvaramo takozvani kolektivni imunitet, odnosno bedem, da virus koji je jedan od najzaraznijih virusa kada uđe u takav kolektiv gde je 95 odsto osoba vakcinisano ne može da nađe put, odnosno, jako teško nađe put do onih osoba koje nemaju imunitet, a to su na primer deca koja iz opravdanih razloga nisu mogla da budu vakcinisana jer su bolesna ili imaju neko oboljenje koje im znatno snižava imunitet - navodi epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović.

Kazne za roditelje

Prema zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, vakcinacija je u Srbiji obavezna. Država je uvela i kontrolne mehanizme.

Nevakcinisana deca ne bi smela da budu upisana u školu. Za roditelje koji ne odvedu deca na vakcinaciju predviđene su novčane kazne od 50 do 150.000 dinara. I kazne se izriču. Doduše, retko, za tri godine - tri u Beogradu i jedna u Kragujevcu.

- Važno je da taj mehanizam na neki način funkcioniše, da su to retki slučajevi koji se dešavaju. Znači da te kontrolne mere ipak donose neki rezultat. S druge strane, cilj tih kontrolnih mera nije kažnjavanje roditelja, već da roditelji dođu na jedan drugi nivo diskusije sa zdravstvenim radnicima, zdravstvenim sistemom i promene svoje mišljenje. Ne radi se ovde o mišljenju roditelja, ovde se radi prvenstveno o pravu deteta - objasnio je konsultant u Ujedinjenim nacijama za vakcinaciju i imunizaciju Dragoslav Popović.

Zbog pada kolektivnog imuniteta došlo je do epidemijskog javljanja morbila (nakon 20 godina najveća epidemija u Srbiji sa smrtnim ishodima), koje je tokom 2018. godine uticalo na povećanje vrednosti obuhvata u ciljnim grupama u odnosu na 2017. godinu, ali ne i u propuštenim godištima prema Kalendaru.

Primarijus doktor Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu rekla je za "Blic" da je sve ovo posledica, malog, nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, tokom trajanja pandemije kovida.

- Jer, svake godine kada imamo decu koja se nisu vakcinisala, taj broj se skuplja iz godine u godinu, i onda u nekom trenutku imamo jako veliki broj dece koja su osetljiva na ovaj virus, a to je, upravo, okidač kada on lako pronalazi put i dovodi do epidemijskog širenja infekcije. Smanjenje obuhvata imunizacijom nije samo zabeleženo u Srbiji, već i u drugim zemljama širom sveta.

Na sreću, otkriva naša sagovornica, u toku 2023. godine, obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom malo je poboljšan. Obuhvat prvom dozom koja se daje u drugoj godini života iznosi 88 odsto, a druge, pred polazak u školu, oko 86 odsto.

- Imamo izvesno povećanje ali je sve to nedovoljno u odnosu na očekivani obuhvat koji treba da bude minimum 95 odsto - napominje prim. dr Maris.

(Kurir.rs/Blic/R. K.)

 VIDEO