Svet je na ivici nuklearnog rata, evo u kakvom su stanju javna skloništa u Srbiji: Detaljno propisano šta sve moraju da imaju i od čega da štite!

Svet je na ivici velikog konflikta i, gotovo - na korak do sukoba sa nesagledivim posledicima, a posledice rata na istoku Evrope i sve češćih najava o upotrebi nuklearnog oružja dodatno unose strah. Posebno među naše građane, svedoke strašnih događaja iz bliske prošlosti i besomučnog NATO razaranja SRJ 1999. Zato su mnogi ozbiljno shvatili upozorenje predsednika Vučića da nam trebaju skloništa za milion i po ljudi.

A u kakvom su stanju utočišta koja bi nam dala trenutnu sigurnost u slučaju opšte opasnosti. Od više hiljada skloništa, koliko ih danas, zvanično ima na papiru na teritoriji naše države, Javnom preduzeću za skloništa su poverena 1.442 javna i blokovska, ukupne površine oko 285.000 metara kvadratnih, koja se nalaze u 48 opština: Najveći broj njih je u Beogradu - 980, a najviše ih je na Novom Beogradu (244), u Rakovici (130) i Voždovcu (107)....

 - Održavanje i provera stanja skloništa se vrši prema Planu poslovanja Javnog preduzeća za skloništa, kao i prema raspoloživim sredstvima i ljudskim resursima, a sve u skladu sa Pravilnikom o načinu održavanja skloništa i prilagođavanja komunalnih, saobraćajnih i drugih prizemnih objekata za sklanjanje stanovništva, kojim je takođe, definisana dužina boravka u istom - navodi Zoran Popović, izvršni direktor za tehničke poslove Javnog preduzeća za skloništa u pisanom odgovoru "Novostima".

Međutim, odgovore na pitanja - u kakvom su stanju skloništa, da li su ona u potpunosti funkcionalna ili je neophodna njihova obnova, koliko su prilagođena za duži boravak ljudi u njima, da li se redovno vrše kontrole i provere stanja, koliko su građani informisani o njihovim lokacijama, kako se rešava problem skloništa u zgradama izgrađenim posle dvehiljaditih, koje ih uglavnom i nemaju, postoje li planovi za naknadnu izgradnju ili adaptaciju... - nisu dobijeni.

- Na ostala pitanja nismo u mogućnosti da pružimo odgovore, jer u skladu sa važećim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, nisu u našoj nadležnosti - naveo je Popović.

 Revizija upravljanja javnim skloništima

U Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja "Upravljanje javnim skloništima u Srbiji" koje je Državna revizorska institucija (DRI) predstavila javnosti pre desetak meseci, navodi da način održavanja skloništa za sklanjanje stanovništva nije adekvatno propisan, što u praksi, kako je tada ukazano, "otežava njihovo održavanje, kao i sprovođenje tehničke kontrole i inspekcijskog nadzora nad njima."

- Postojeći nivo održavanja javnih skloništa nije dovoljan da obezbedi očuvanje njihove sigurnosti i funkcionalnosti na dug rok. Pojedina javna skloništa ne pružaju predviđeni stepen zaštite jer određeni nedostaci utvrđeni kroz tehničku kontrolu i inspekcijski nadzor nisu otklonjeni ni posle više godina. Od ukupno 1.442 skloništa, tehnička kontrola u toku godine se izvrši na malom broju njih zbog manjka radne snage. Neka od skloništa nisu više upotrebljiva, a neka su nezadovoljavajuća - navodi se u izveštaju DRI.

Inspekcijskim nazorom 426 javnih skloništa u periodu od 2019. do 2022. godine, Sektor za vanredne situacije je utvrdio da 11 nije upotrebljivo, 311 je upotrebljivo "uz određene nedostatke", dok su samo 84 bila bez nedostataka. Inspekcija je tada izrekla više od 2.000 mera u vezi sa tekućim i investicionim održavanjem, od čega je javno preduzeće, koje upravlja njima, realizovalo oko 450 mera.

Inače, sredstva za održavanje skloništa nisu obezbeđena iz republičkog budžeta, Javno preduzeće za skloništa je samofinansirajuće i novac obezbeđuje na drugi način. Skloništa se izdaju i koriste kao magacini, muzički i plesni studiji, teretane, fitnes klubovi, škole sporta, štamparije, obućarske radnje, kafići, pa čak i lekarske ordinacije. Mada je takav način korišćenja dozvoljen, sva skloništa moraju biti pripremljena za evakuaciju i vraćena prvobitnoj nameni u roku od 24 sata od proglašenja vanrednog ili ratnog stanja. Inspekcijski nadzor je utvrdio da neki prostori, koje Javno preduzeće za skloništa izdaje "nisu više funkcionalni". Mnogi zakloni su devastirani ili "pod ključem", a prilazi nekima su bukvalno zarasli u korov.

Inače, davanje u zakup javnih i blokovskih skloništa u mirnodopskim uslovima vrši se u skladu sa Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti. A da bi se skloništa privela drugoj nameni, potrebna je saglasnost Republičke direkcije za imovinu za korišćenje objekata za određenu namenu, ili njenu promenu. Izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama ukinuta je obaveza investitora koji ne grade skloništa u okviru svojih projekata da plate naknadu za izgradnju i održavanje istih.

Kurir.rs/ Novosti/ S.Đ.