Ova pošast raste svuda, čak i u najčistijim domovima, a može biti opasna po život: Evo kada i koliko treba da brinete zbog ovih mrlja na zidovima i pločicama!

Crne, prašnjave mrlje različite veličine na zidovima vašeg doma mogu biti uzmenirujuće. Zato je važno znati kada i kako buđ u kući može biti štetna.

- Plesni su mikroskopske gljive koje rastu na svemu, od lišća na vašoj sobnoj biljci do garderobe u vašoj ostavi i svakog prstohvata zemlje. Formiraju mrlje na spoljašnjoj strani zgrada, rastu u pukotinama na betonskim stazama i putevima, pa čak i mirno žive na našim telima - kaže profesor biologije na Univerzitetu u Majamiju Nikolas Mani.

Gljive su važni faktor u održanju životu na Zemlji. One su sjajni recikleri koji obogaćuju planetu svežim hranljivim materijama dok pomažu u truljenju organskih materija.

Gljive proizvode mikroskopske čestice slične semenu zvane spore koje se šire u vazduhu. Ima ih toliko da ih udišete svakim dahom.

Kada ove spore slete na odgovarajuću površinu, klijaju i formiraju niti koje se izdužuju, a granaju se i stvaraju kolonije koje se šire u kružne mrlje. Nakon što kolonije plesni rastu nekoliko dana, počinju da proizvode novu generaciju spora.

Plesan u zatvorenom prostoru

Plesan može da raste u bilo kojoj zgradi. Čak i u najčistijim domovima, ispod kupatila i kuhinjskih sudopera biće tragovi buđi. Takođe će verovatno rasti na zavesama za tuš-kabine, kao i u odvodima sudopera, mašinama za pranje sudova i mašinama za pranje veša.

Raste svuda gde se skuplja voda, i tako postaju problem u zgradama kada postoji stalno curenje vodovoda.

Postoji mnogo vrsta plesni u zatvorenom prostoru, a stručnjaci ih identifikuju zahvaljujući pregledu njihovih spora pod mikroskopom.

Tipovi plesni koje rastu u domovima uključuju vrste aspergillus i penicillium koje je teško razlikovati. Njima se pridružuju cladosporium i chaetomium, koji voli da raste na mokrim tepisima.

Stachibotris je još jedna uobičajena gljiva u kućama. Česta je pod saksijama.

Kada rast buđi postaje problem

Rast buđi postaje problem kada se suvi zid natopi vlagom i kolonije buđi se razviju u velike, smeđe ili crne mrlje. Ako je oštećena površina manja od kutije za picu, verovatno je možete sami očistiti, kaže profesor Mani.

Ali jači rast buđi često zahteva uklanjanje i sušenje ili bojenje zida. U svakom slučaju, rešavanje curenja vodovoda ili zaštita kuće od poplave je od suštinskog značaja kako bi se sprečilo vraćanje buđi.

U slučajevima jakog rasta buđi, možete angažovati stručnjaka za kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru da izmeri koncentraciju spora u vazduhu u kući. Niske koncentracije spora su normalne i ne predstavljaju opasnost, ali visoke koncentracije spora mogu izazvati alergije.

Tokom testiranja vazduha, specijalista će uzorkovati vazduh unutar i izvan kuće istog dana. Ako je nivo spora izmeren u unutrašnjem vazduhu mnogo veći od nivoa izmerenog u spoljašnjem vazduhu, plesni verovatno rastu negde u kući.

Još jedan pokazatelj rasta buđi u kući je prisustvo različitih vrsta plesni u spoljašnjem i unutrašnjem vazduhu. Profesionalno uzorkovanje vazduha će identifikovati oba ova problema.

Tri problema

Plesni u zatvorenom prostoru mogu biti uzrok tri problema. Prvo, stvaraju neprijatan životni prostor tako što menjaju boju površina i stvaraju neprijatne mirise.

Drugo, njihove spore, koje lebde u vazduhu, mogu izazvati astmu i alergijski rinitis, ili polensku groznicu.

Konačno, neke plesni proizvode otrovne hemikalije zvane mikotoksini.

Ne postoje naučni dokazi koji povezuju mikotoksine koje proizvode plesni u zatvorenom prostoru sa bolestima među vlasnicima kuća, ali svakako bi trebalo da sprečite rast buđi u težim, izraženijim situacijama kako biste sprečili alergije.

Plesan pod nazivom stachiobotris nazvana je i toksična crna plesan, jer je njen rast bio povezan sa krvarenjem pluća kod novorođenčadi u Klivlendu 1990-ih. Ova gljiva raste na suvim zidovima, a kada se natopi vodom proizvodi niz mikotoksina.

Ipak, spore crne plesni su lepljive i ne izbacuju se lako u vazduh. To ograničava broj spora koje je moguće udahnuti, a to znači da je bilo koja doza toksina koje biste mogli apsorbovati iz kućne buđi neumitno mala.

Ali pluća beba i dece u razvoju su posebno osetljiva na oštećenja. Zbog toga je važno ograničiti rast buđi u kućama i rešiti se izvora vlage koji stimulišu njen razvoj, upozorava dr Nikolas Mani.

Kurir.rs/ RTS/ S.Đ.