Slušaj vest

Proći će izgleda još mnogo godina da pomen Josipa Broza Tita i SFRJ prestane da izaziva pažnju. Sve o njemu i oko te velike Jugoslavije ne prestaje da intrigira, a neretko dovodi i do svađa na društvenim mrežama između onih koji u tim vremenima vide blagostanje i onih koji imaju da napišu sve najgore.

A da je tajni bilo - bilo je. O nekima se zna, o nekima tek ponešto, o nekima još ne dovoljno... Za jedno mesto nadomak Konjica može da se kaže da je bilo najtajnije. Kamuflirali su ga fabrikom municije, jer bolje je bilo da se belostvetski špijuni vrte oko fabrike i da im se skrene pažnja nego da otkriju ono što je bilo ukopano u okolnim brdima.

Bio je to Titov bunker za smak sveta! Građen je da zaštiti doživotnog predsednika, najvećeg sina naših naroda i narodnosti i još 349 odabranih od nukleranog rata i bilo čega sličnog. Do skloništa se stizalo kroz troje teških metalnih vrata, svaka debljine po jedan metar.

Taj mali samodovoljni grad je mogao da fukcioniše šest meseci da nema nikakve veze sa spoljnim svetom. Priča se da su one koji su ga gradili dovoli sa povezima na očima.

I danas, kada se više nego ikada u protekli 30 godina priča o nuklearnom ratu, valja se podsetiti kako je Tito razmišljao o tome.