"Kolumbijci, Gvatemalci, Ekvadorci... Nas 50 u ćeliji i bubašvabe": Srbin Filip krenuo na odmor u Meksiko, pa završio u zatvoru!

Egzotično putovanje u Meksiko se, spletom neobičnih okolnosti, pretvorilo u pravi košmar za jednog Filipa koji je u toj zemlji uhapšen na granici, a da mu ni samom nije bilo jasno zašto.

- Prvo smo bili na Dominikani, jedno sedam dana. I onda je trebalo da iz Dominikane odemo u Meksiko. To je sve ranije bilo uplaćeno. I to jedno dva, tri meseca. I hotel, i let do tamo, let nazad. Dakle, sve je bilo završeno! - započeo je on priču u snimku koji je objavio.

Kada su sleteli u Meksiko došli su do pasoške kontrole. Tu je, kako kaže, radila neka starija žena koja je znala samo španski da priča.

- Sreća, i ja nešto nabadam španski. Pitala je: "Šta ćete ovde? Zbog koga ste došli? Šta tražite?". Brate, ono, kako da ti objasnim?! Došao sam na odmor. Pitala je i šta planiramo da obiđemo. Kud znam šta planiram, došao sam da odmorim, rekoh: "Piramide". Ona pita kako se zovu. Otkud znam kako se zovu...I ništa, ona donela neki prevodilac i onda pitanja koliko ste para poneli, ovo, ono... I kaže: "Sačekajte ovde". Mi čekamo, ona se vraća, opet neko ispitivanje, i onda kaže: "Dajte mi telefone i pasoše i pođite sa mnom" - priča Filip. 

Odveli su ih u neku prostoriju, a tamo, kaže, "zima da umreš". U toj prostoriji nisu bili sami.

- Vidim tu neki likovi, neke baš čudne face.

Tu su prilično dugo čekali, ne znajući šta se dešava, a onda su pozvani na informativni razgovor. 

Pitanja su bila ista - gde žive, što su došli... 

Filip objašnjava da srpskim državljanima treba viza, ali, s obzirom da on živi u Nemačkoj, njemu nije.

- Policajac nas ispituje, kao da smo, nemam pojma, šta uradili. Nakon toga smo popunili neke neke obrasce. A onda smo opet čekali. Prođe 3-4 sata. Vodili su ljude po grupama, ne znam ni gde ih vode. Neki ljudi plaču, katastrofa. Tenzija, nervoza... Ja sam bio opušten, smejao sam se - priča.

A onda su pozvali i njih. Nisu znali gde idu, a, kako kaže, njima prethodno nisu dali ni da se jave kući. 

- Otključavaju neke brave. Kažu: "Ostavite ovde ranac". Mi ostavimo ranac, torbu sve što smo nosili i oni kažu: "Ulazite". Vidim - zatvor. Niko ništa da kaže, ni šta je to ni zbog čega smo došli. Uđemo, a ono tu Kolumbijci, Gvatemalci, Ekvadorci... 50 likova tu bleji. Prljavo je, bube... Neki crnac svaka hvata bubu, užas... - priča Filip koji je nakon tri dana pušten na slobodu. Međutim, ta tri dana će pamtiti zauvek:

- Bukvalno mogu knjigu da napišem šta sam sve video i doživeo za 3 dana.