Reporterke Kurira u UC u Beogradu: Mihailo i Predrag otrgnuti od smrti u poslednji čas zahvaljujući porodicama koje su donirale organe svojih preminulih!

Doslovce je bilo pitanje trenutka kada će i Mihailo, kome su svega 23 godine, i Predrag, koji ima isto nevelikih 38 leta, otići zauvek. A onda se minulog vikenda desilo čudo - čak dva pristanka za doniranje organa u dva dana, što je za Srbiju velika stvar. I ova dvojica mladih ljudi sada počinju novi život. Iako su još u intenzivnoj u novom zdanju Urgentnog centra u Beogradu, budućnost je ipak lepša, a ponajpre zato što je ima! Obojica su dobila novu jetru i u poslednji čas otrgnuti su od smrti. Sad imaju šansu da žive!

- Međutim, sve češće su mi se javljali ti bolovi ispod desnog rebarnog luka. I bilo mi je sve teže da hodam do posla i nazad kući. Odem kod lekara, vidi samo uvećanu jetru i slezinu, ništa dugo ne nalazi. Ali već u junu pada mi hemoglobin, ležem u bolnicu u Kraljevu, odakle me prebacuju u Klinički centar u Kragujevcu. Tu su me povratili i dali dijagnozu primarnu bilijarnu, a ispalo je da nije to, nego da je PSC - primarni sklerozirajući holangitis (bolest žučnih puteva, koji sprovode žučne sokove od jetre do dvanaestopalačnog creva, prim. nov.) sa ulceroznim kolitisom (zapaljenska bolest creva). Uzrok je nepoznat, autoimuna bolest. To je junu otkriveno - priča nam Mihailo.

Kreće život po bolnicama. I stalna plazmafereza - prečišćavanje krvi jer jetra ne radi. U julu je stavljen na listu čekanja za transplantaciju.

- Uopšte nisam očekivao da ću brzo doći na red za transplantaciju - kaže.

Ali minule subote je usledilo iznenađenje - imaju organ! Neko je izgubio dragu osobu, ali i u najvećoj tuzi pokazao najveću humanost - donirao organe. Noć subota na nedelju je promenila je sve! Operacija u Urgentnom i sada je Mihailo već drugi čovek. Može da planira - život!

- Hvala neizmerno porodici donora. I svim lekarima i osoblju. Sad je najvažnije da se malo oporavim, odmorim i kasnije nađem novi posao. Samo da nije fabrika - sa osmehom nas ispraća Mihailo.

Isto tako prekoputa nas dočekuje Beograđanin Predrag Stamenković. Iako je s kiseoničkom maskom, prikačen na sve i svašta - srećan je. Živ je! Ovde je već tri meseca. Bolnica mu je postala druga kuća od avgusta, do kada pojma nije imao da je teško bolestan i životno ugrožen. Tek kad je požuteo, saznao je strašnu dijagnozu.

- Vidni problemi krenuli su tek u avgustu. Do tada rezultati uopšte nisu bili toliko izražajni. Ovo je tiha bolest. Nisam osećao ni bolove, a očigledno je trajalo godinama. Tek kad sam požuteo, naglo su krenuli i bolovi. Inače, bavim se distribucijom semena za veštačko osemenjivanje krava, često sam na terenu i mislio sam da ću se brzo vratiti na posao, da ću samo ići na redovne kontrole, i to je to. A ispostavilo se da je jetra totalno propala, ciroza skroz. Od avgusta sam neprestano u bolnici - priča Predrag.

Skoroj transplantaciji u Srbiji nije se nadao. A vremena nije imao.

- Odmah sam počeo da skupljam pare preko fondacije "Budi human" da idem na transplantaciju u Tursku ili Italiju. Prijatelj, kome sam neizmerno zahvalan, ponudio se da mi bude donor dela jetre. Na kraju je izabrana Turska, sve je bilo u pripremi - priča.

A noć koja mu menja život bila je ona u ponedeljak na utorak.

- I pojavi se organ! Hvala bogu, ovde sam operisan. Ali najpre hvala do neba porodici donora, ali i svim lekarima i ostalom osoblju na transplantaciji i nezi. Sad se nadam povratku u normalan život - veli Predrag, te dodaje:

- Još nije otkriveno šta je uzrok ciroze. Ali, sad kad je izvađena jetra, može detaljno da se ispita i nadam se da ću u narednih nekoliko meseci znati uzrok mog oboljenja.

Odlazimo. Maše Predrag, telefon mu već zvoni. Sad radosnu vest može da podeli i na mrežama. A nas ispraća sestra Marija sa svojom snagom u ovoj smeni - tu su i sestre Olja, Dragana, Katarina, medicinski brat Marko. Slikanje sjajne ekipe za kraj. Do novog viđenja s novim životima. Nadamo se uskoro...