Ovako izgleda test profesionalne orijentacije: Rade ga mali i veliki maturanti, ali kažu da im iz jednog razloga ne pomaže!

Profesionalna orijentacija koju sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) može pomoći malim i velikim maturantima u izboru srednje škole i fakulteta, ali sudeći po rezultatima istraživanja Unije srednjoškolaca Srbije ta pomoć nije u toliko meri specifična i precizna koliko bi, po njihovom mišljenju, trebala da bude.

Testiranje, pored testa profesionalnih interesovanja, obuhvata i test ličnosti koji ispituju osobine koje su značajne za izbor zanimanja, kao i test sposobnosti. Za osmake ovo testiranje uobičajeno traje dva i po časa, a za učenike završnog razreda srednje škole pola sata duže. Nakon što dobiju rezultate testa, dodaju u NSZ, đacima predstoji razgovor sa psihologom koji im pojašnjava rezultate testa i na osnovu njih pomaže u savetodavnom razgovoru da izvagaju dobre i loše strane mogućih opcija i odaberu zanimanje za sebe.

U NSZ ističu da veće interesovanje za profesionalnu orijentaciju vlada kod osnovaca, ali da se svake godine prijavljuje i solidan broj srednjoškolaca kojima treba ova vrsta pomoći pri odabiru nastavka obrazovanja.

Da je mladima svakako potrebna pomoć pri izboru budućeg zanimanja potvrđuju u Uniji srednjoškolaca Srbije. U toj organizaciji su uz pomoć Ministarstva turizma i omladine Vlade Srbije sproveli sveobuhvatno istraživanje među 2.000 učenika srednjih škola u Srbiji i, kako za "Blic" priča generalni sekretar Unije Aleksandar Nikolić, već prvi podatak iz anketiranja im je ukazao da veliki broj đaka ne zna šta dalje nakon završetka škole.

- Naime, pitali smo maturante da li su počeli da pripremaju maturski ispit i dobili odgovor da čak 54 odsto njih nije počelo sa pripremom. Želeli smo da znamo zašto su dali takav odgovor, pa smo ih pitali da li planiraju nastavak školovanja i dobili poprilično poražavajuće podatke - da 10 odsto njih ne zna, a da 28 procenata srednjoškolaca u Srbiji ne planira da nastavi školovanje - predočava Nikolić.

Kako kaže, zbog takvog stava srednjoškolaca logično sledeće pitanje u istraživanju bilo je “da li planiraš da ideš na profesionalnu orijentaciju”, na šta je potvrdno odgovorilo 47 odsto anketiranih. Na naše pitanje zašto taj procenat nije veći, generalni sekretar Unije srednjoškolaca odgovara na ovaj način - "učenici jednostavno ne veruju u nju".

- U već nekoliko generacija, zbog iskustava koje imaju njihove sestre, braća ili drugovi u starijim razredima, kod srednjoškolaca preovladava stav da im profesionalna orijentacije nije od pomoći. Zašto? Jer, dobijaju odgovore koje znaju unapred. Odnosno, od onih koji sprovode profesionalnu orijentaciju na kraju testiranja kao "savet" šta da upišu ili čime da se bave, u ogromnom procentu dobijaju odgovor da se opredele za oblast koju su sami naveli kao svoju sferu interesovanja! Na primer, ako navedu da ih zanimaju informacione tehnologije, kao ishod testiranja dobijaju rezultat da treba da upišu fakultet IT sektora i slično. Dakle, nikakav specifičniji savet o profesionalnoj orijentaciji ne dobijaju u odnosu na ono o čemu sami razmišljaju - objašnjava Nikolić.

Da je na profesionalnoj orijentaciji u njihovim sredinama uglavnom tako, potvrđuju i brucoškinje koje su prethodne jeseni upisale Pravni fakultet u Kragujevcu.

- Obe smo učile srednje stručne škole za zanimanja koja, same smo shvatile, ipak nisu bile za nas, pogotovo zbog težine fakulteta na koje bi morale da idemo ako bi želele da nastavimo školovanje. Zato smo tokom četvrtog razreda razmišljale o potpuno drugim zanimanjima, zajedno otišle u filijalu NSZ gde se obavlja testiranje za profesionalnu orijentaciju i dobile rezultat da su “za nas” Učiteljski ili Pravni fakultet. A ta dva zanimanja smo i same navele kao sferu interesovanja - kažu sadašnje brucoškinje na pravima u Kragujevcu.

Može pomoći neodlučnima

Što se tiče stava roditelja, on je donekle pozitivniji prema profesionalnoj orijentaciji i to pre svega, kako ističu, kada je reč o budućem usmerenju osnovaca.

- S obzirom na to da je stariji sin prilično "lutao" u izboru srednje škole, pa je na kraju upisao fakultet koji nema dodirnih tačaka sa školom koju je pohađao, odlučili smo da mlađu ćerku, dok je bila u osmom razredu, prijavimo za testiranje u NSZ, jer je i ona bila neopredeljena, a podjednako dobra u prirodnim i društvenim naukama. Nakon testiranja, razgovor sa psihologom koji joj je objasnio rezultate testa, pomogao je da se ipak odluči za specifičan smer u gimnaziji koji se nalazio u njenom najužem izboru, ali ne i na prvom mestu - priča Valjevka Katarina.

Služba za zapošljavanje, kako napominje Aleksandar Nikolić, nije jedino mesto gde mladi mogu da dobiju odgovor "čime će se baviti". Međutim, ukazuje, i odgovor na pitanje u njihovom istraživanju "da li će im škola koju trenutno uče pomoći u pronalaženju posla" nije dao rezultat za optimizam.

- Naime, jako mali broj srednjoškolaca prepoznaje da je obrazovanje koje trenutno imaju relevantno za dalji nastavak obrazovanja ili za izlazak na tržište rada. Taj momenat je i dalje veoma zbunjujući, jer naše škole nemaju tradiciju da neguju potrebu nastavka obrazovanja, a ni sistem karijernog vođenja i savetovanja ne pomaže, s obzirom na to da se je čak 74 odsto ispitanika u našem istraživanju reklo da karijerno vođenje i savetovanje, kao segment rada škole, ne prepoznaje da im može pomoći u profesionalnoj orijentaciji - navodi generalni sekretar Unije srednjoškolaca Srbije.

Pri tome, dodaje, nimalo zanemarljiv broj srednjoškolaca u Srbiji tokom školovanja već biva radno angažovan.

- Istraživanje, naime, pokazuje da je 41 odsto njih već imalo određeno radno iskustvo. Od tog procenta, njih 74 odsto nije imalo nikakav ugovor, 22 odsto je imalo ugovor za omladinskom zadrugom, a 3 procenta je bilo angažovano na osnovu privremeno-povremenih poslova - kaže Nikolić.

Kurir.rs/ Blic/ S.Đ.