"Slučajno sam saznala da je u kuću mojih roditelja useljen..." Slavici brat priredio pakao kad je tražila deo nasledstva - "Čekala sam da poginem!"

Ginekolog dr Slavica Kažić rođena je u Podgorici, gde je odrasla i živela do 18. godine i studija, kada se seli u Beograd. Ima jednu stariju sestru i mlađeg brata, na kom je uvek posebno bila usmerena pažnja i briga roditelja - jer je muško dete! Ipak, nije slutila kakve će nedaće uslediti kada se nakon smrti majke i oca usudi da položi pravo na trećinu imovine i potpuno se ogluši o viševekovnu tradiciju u kojoj dominira muška figura, uprkos svim modernim zakonima koji u podeli nasledstva ne poznaju razliku u polovima.

- Moj brat je, dok su mama i tata bili živi, govorio kako on nikad nije tražio da sve bude njegovo. Međutim, saznala sam prošle godine da je jednu kuću, koja je u centru grada i u kojoj sam se ja rodila, oteo! Ne znam kako je to uspeo. Roditelji su bili otvoreni, razgovarali su sa nama. Oni su imali svoj stav, ali nikad ništa nisu krili. Nismo imali testament. U Crnoj Gori se podrazumeva da, kad roditelji umru, sve pripada sinu - objašnjavala je dalje.

Rođena sestra je nije podržala

Slavica je navela da je, nakon što je zbog imovine ušla u sukob sa bratom, pogoršala odnose i sa rođenom sestrom.

- Moja sestra je tamo odrasla, tamo se udala, tamo živi. I ona je apsolutno pri stavu da sve ostaje bratu. Ja sam godinu dana potrošila da je ubedim da ona to ne uzima od brata, nego da je to imovina naših roditelja i da treba da je podelimo na tri jednaka dela. Nisam uspela da je ubedim. Rekla je: "Ja neću da idem ulicom i da pričaju o meni iza leđa da sam uzela bratovljevo". Nju bih i mogla da razumem, ali mi je njena ćerka, koja je doktor nauka sociologije, koja radi kao profesor u Nikšiću, rekla: "Tetka, normalno je da sve ostaje bratu" - prsetila se u nastavku.

Roditelji su joj umrli od korone u razmaku od tri dana, dok je ostavinska rasprava na red došla naredne godine.

- Ja sam osećala da bratu neće biti pravo što ću tražiti deo, ali nekako sam ga doživljavala kao jedno normalno ljudsko biće. Međutim, desila se katastrofa. Brat me je u januaru prošle godine tužio i naveo da nemam pravo na to jer je, navodno, on gradio tu kuću. I to mu je prošlo. U Crnoj Gori sve može da prođe bez ikakvih dokaza. Po zakonu, tata i mama je trebalo da pozovu sestru i mene i da kažu: "Mi smo odlučili da poklonimo ovu kuću sinu". I mi ne bismo mogle ništa. Ipak, prošle godine sam saznala od brata da je on tu kuću dobio na poklon 2016. To užasno boli. Ne znate šta više da mislite o roditeljima koji su vas rodili.

Bratanac joj pretio ubistvom

Iako je mislila da ništa gore više ne može da je snađe, pogrešila je. Nova porodična drama čekala je da eruptira.

- Ja sam godinama išla kod roditelja na more. Tako sam radila do prošle godine, kad su oni već bili pokojni, i htela sam ove isto. Sasvim slučajno sam saznala da je u kuću mojih roditelja useljen bratanac. Znači, moj brat, da ne bi nikako više mogla da dolazim, uselio je svog sina. Ja sam ga pozvala telefonom i rekla mu da planiram da dođem na letovanje, da sam saznala da je on useljen i da ga molim da se iseli iz kuće jer on nema apsolutno nikakvo pravo da bude tu - on je unuk, ja sam čerka preminulih. Dobila sam buru uvreda preko telefona, a poslednju rečenicu ću zapamtiti dok sam živa: "Kupite kartu u jednom smeru za vas i vašeg sina. Neće vam trebati povratna jer ćete se vratiti u sanduku". Ne znam kako sam preživela noć. Ja sam samohrana majka i ta rečenica da će ubiti mog sina je preteška - zaplakala je Slavica dok se prisećala razgovora.

Obratila se prvo policiji u Srbiji, a onda i ministru policije Crne Gore.

- On me je uputio na inspektorku, koja mi je objasnila da, kada dođem u Crnu Goru, moram da se obratim Centru za bezbednost. To se i desilo 2. septembra. Doveli su mog bratanca i lišili ga slobode. U sudu smo proveli 5 sati, a on je naravno sve negirao. Međutim, sudija je, na osnovu svega ovog što sam iznela, rekao da meni veruje. Bratanac je dobio 30 dana uslovno, pošto nikad ranije nije kažnjavan.

Sa bratom izbio novi sukob

Slavica je prvi deo problema rešila, ali joj je drugi bio podjednako mučan i važan - želela je da uđe u svoju kuću.

- Inspektorka mi je objasnila da policija nema pravo da njega isele, ali da ja imam pravo da uđem u kuću i boravim u njoj. Ipak, prisutna tužiteljka me je upozorila da ovde ubijaju žene. Baš u avgustu je bila ubijena žena, iako je imala zabranu prilaska muža, on ju je ubio. "Ja ne mogu da vam kažem da idete u tu kuću. U svakom trenutku možete nas da pozovete, mi ćemo doći, ali dok mi dođemo, možemo samo da konstatujemo da ste vi pokojni i da ste ubijeni", rekla mi je ona, ali sam ja ipak odlučila da idem - ispričala je Slavica, a onda dodala da je pre odlaska pozvala sina:

- Rekla sam mu: "Ako me ubiju, sahrani me tamo, ne vraćaj me u Beograd".

Slavičin brat je lovac, znala je da ima puške u kući.

- Razmišljala sam: "Šta mi uradi, neka mi uradi". Ušla sam u kuću, sela na terasu i čekala. Pojavio se posla pola sata brat i kad me je video, bilo je užasno. Rekao mi je da će zvati ludnicu, policiju, a ja sam mirno čekala da poginem. Vrištao je na mene i rekao da ću samo preka njega mrtvog ući u kuću, a ja sam rekla da ću doći sa papirom i ući jednog dana. Nažalost, iako je prošlo tri meseca, i dalje se ništa nije promenilo, i dalje čekam ročišta - rekla je Slavica na kraju i kroz suze izrazila strah da nikad više ne uđe u svoju rodnu kuću, dodavši da u Crnoj Gori više nema nikog jer su je svi u porodici odbacili.

Kurir.rs/ Blic/ S.Đ.