Slušaj vest

Manastir svete Petke izvorske u Paraćinu je jedinstven po tome što pod svojim okriljem ima i Dom za ometene u razvoju, ali su za štićenike Doma potrebne su namirnice, pa je Damir Okanović na mrežama uputio javni apel da im se pomogne!

Damir Okanovic.jpg
Foto: Fejsbuk Printscreen

- Dorćolci, u četvrtak od 20 do 22 i u petak od 17.30 do 22 sati odnesimo pomoć u namirnicama za jedno veoma posebno mesto - manastir svete Petke Izvorske, u prostorije našeg KUD Nikola Tesla u Pančićevoj 3. Manastir se brine o osobama sa smetnjama u razvoju. Potrebni su ulje, brašno, šećer, so, pirinač, testenine i druge trajnije namirnice, kao i sredstva za ličnu i kućnu higijenu, sapuni, deterdženti i slično. Ako neko ima višak pelena za odrasle, to je više nego poželjno pošto se u manastiru nalazi veliki broj štićenika sa teškim smetnjama u razvoju, uzrasta od 20 do 70 godina - napisao je Okanović na fejsbuk grupi "Kvart dorćolski".

Manastir Sveta Petka Izvorska u Izvoru, kod Paraćina.jpg
Foto: Manastir Svete Petke u Izvoru

Manastir Svete Petke Izvorske u Paraćinu, kako je pisao Telegraf, jedini je manastir koji pod svojim okriljem ima i Dom za ometene u razvoju, pa ga to čini jedinstvenim manastirom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i po tome je prepoznatljiv. Sestrinstvo čini 13 monahinja. U domu ima skoro 90 štićenica, koje imaju od 20 do 70 godina.

Pun naziv doma je Domsko odeljenje za smeštaj odraslih i starijih sa intelektualnim teškoćama i teškoćama u komunikaciji “Izvor" pri Centru za socijalni rad Paraćin.

- U njega mogu da dođu samo punoletne osobe, iako je nekada bilo i mnogo dece - rekla je za Telegraf pre nekoliko godina mati Glikerija.

Manastir je pod jednom upravom sa manastirom Ravanica i sestre se po poslušanju smenjuju godišnje iz jednog manastira u drugi. Od 2005. godine Dom je pod upravom igumanije Marije i njene zamenice monahinje Glikerije u kojima i monahinje i štićenice imaju veliki oslonac.

manastir-svete-petke-izvorske.jpg
Foto: Kurir/Ž.M.

Prema rečima mati Glikerije, poslovanje u Domu oduzima im sve vreme koje preostane posle molitve. Monahinje obrađuju svoju baštu, a imaju i nešto stoke. Godinu dana je u Domu, na radu sa štićenicama, određena da radi jedna grupa monahinja, a posle idu druge. Plaćaju, kaže mati Glikerija, i žene iz sela da im pomognu jer monahinja nema dovoljno. Dešava se da neke monahinje hoće da rade u domu dve godine zaredom. To i ne čudi jer, kako kaže mati, štićenice mnogo vole monahinje jer imaju samilosti.