Na Bajdinoj padini jezera fekalija i naslage smeća, meštani traže rešenje: Plan urbanizacije podrazumeva šume, parkove, škole, vrtiće...

- Ovo je nekad pripadalo selu Mirijevu i tu su meštani obrađivali zemljište sve do 80-ih, 90-ih godina, kada, zbog krađa, ali i urbanizacije, to jest širenja grada, tu više nije bilo moguće baviti se poljoprivredom. Poljoprivreda je napuštena, a njive, voćnjaci i povrtnjaci su ostavljeni da propadaju... Danas je taj deo zarastao u korov, šipražje, putevi su zasuti šutom, đubre je svuda... Po obodima ima i divlje gradnje, a te zgrade nemaju kanalizaciju - ni gradsku ni neku izvedenu. Napravljene su septičke jame, pa se fekalije puštaju u to područje. Voćnjaci, maltene, plivaju u tim fekalijama, a ni kolima ne može da se prođe od nesnosnog smrada - objašnjava za Kurir Dragan Petrović iz Udruženja građana za zeleno i uređeno Mirijevo.

Porez plaćaju, zemlju ne koriste

Iako mnogi vlasnici praktično i ne mogu da uđu na neke od parcela koliko su devastirane, oni, s druge strane, plaćaju prilično visok porez na tu imovinu.

- Ranije se naplaćivao minimalni paušal i porez na odvodnjavanje i navodnjavanje, ali je od 2012. to zemljište preimenovano u gradsko građevinsko bez namene, pa ljudi plaćaju papren iznos za nešto što i ne koriste - objašnjava Petrović.

On kaže da je teren u Mirijevu deo plana generalne regulacije Beograda, ali da usvajanje detaljnog plana i dalje nailazi na protivljenje manje grupe ekoloških organizacija i aktivista pod parolom navodne borbe za zelenilo, uprkos tome što plan urbanizacije predviđa da 40 odsto tog terena bude prekriveno zelenim površinama.

- Plan predviđa naselje u kojem će biti stambeni objekti, škola, vrtići, ambulanta doma zdravlja. Tu i SPC ima parcelu, pa će, kad se to područje sredi, biti moguća izgradnja crkve ili manastira. Planira se i gradnja dve saobraćajnice i uspostavljanje linije gradskog prevoza. Međutim, pored toga, plan predviđa i ogroman park, površine 3,5 hektara, na sredini tog područja, kao i 12 hektara šume - objašnjava on, dodajući da je ovo jedan od najzelenijih planova u Beogradu.

Planom su predviđeni i neki komercijalni sadržaji, koji su Mirijevu i te kako potrebni, kaže Dragan Petrović:

- Mirijevo je sada jedna velika spavaonica. Nema mnogo sadržaja koji su bitni za bolji kvalitet života. Međutim, ovde je u planu izgradnja i nekih sportskih terena i komercijalnih lokala, koji će upotpuniti to mini-naselje, ali biti i na korist svim ostalim stanovnicima ovog dela grada. Mirijevu danas fale škole, vrtići, a upravo su i ovi sadržaji predviđeni planom.

Pojedinci koji su protiv ovakvog uređenja prostora navode i da je ovde nemoguće graditi zbog klizišta, ali arhitekta i urbanista Mihailo Mikavica kaže za Kurir da su urađena pažljiva merenja i da će se graditi samo u zonama gde je dokazano da nema klizišta.

- Tačno je da je od 66 hektara oko 12 pod klizištima. Međutim, upravo je predviđeno da na tim mestima bude šuma. Kad je reč o zelenilu, na još tri-četiri hektara je predviđena uređena parkovska površina, što znači da četvrtina plana predviđa samo zelene površine. Ostatak plana predviđa javne površine, stambene i komercijalne, a u okviru toga se, takođe, predviđa zelena površina, te se može reći da će ukupno 40 odsto terena biti prekriveno zelenim površinama - kaže Mikavica i dodaje da je vrlo važno da se uređenjem ovog dela zaokruži urbana celina, kao i reši problem saobraćaja i infrastrukture.

Vlasnici parcela su na javnoj sednici Komisije za planove grada Beograda, održanoj 26. septembra, sa 800 potpisa tražili da se plan detaljne regulacije usvoji, ali to i dalje nije urađeno, jer još nije došlo do održavanja zatvorene sednice, na kojoj bi trebalo da se finalizuje projekat.