Slušaj vest

Trebalo bi da radite nešto, a ne radite – to je znak nedovoljne posvećenosti, i znači da ste nemotivisani i lenji, zar ne? Umesto da se prokrastinacija kritikuje kao nedostatak truda, lenjost ili nezainteresovanost, treba joj prići kao potrebi za promenom prioriteta ili razmatranjem drugih oblasti života koji utiču na produktivnost i motivaciju, poručuju stručnjaci.

Decenijama su psihološka istraživanja pokušavala da objasne odlaganje obaveza (poslednjih godina poznatije kao prokrastinacija) kao problem koji ima svoje uzroke, a ne kao posledicu lenjosti.

- Kada osoba ne uspe da započne projekat do kojeg joj je stalo, to je obično zbog anksioznosti, jer misli da njeni pokušaji nis "dovoljno dobri" ili zbog konfuzije oko toga koji su prvi koraci zadatka - objašnjava Devon Prajs, socijalni psiholog i profesor na Univerzitetu Lojola u Čikagu.

Kada ste uplašeni od neuspeha ili čak ne znate kako da započnete obiman, komplikovan zadatak, teško je obaviti posao. To nema nikakve veze sa željom ili motivacijom. Rešenje je – potražiti razlog kočenja.

Ako je anksioznost glavna prepreka, osoba bi trebalo da se opusti i prekine sa radom.

- Kada vidim da student ne ispunjava zadatke, propušta rokove ili ne pokazuje rezultate u drugim sferama svog života, interesuje me da saznam koji koji ga faktori sputavaju. Koje potrebe trenutno nisu zadovoljene? A, kada je u pitanju "lenjost", posebno me zanima: koje su to nevidljive prepreke - navodi profesor Prajs.

Kada lenjost nije lenjost

Autor Devon Prajs, socijalni psiholog, u knjizi „Kada lenjost nije lenjost“ ne razmatra lenjost kao svestan izbor nerada, već uvodi termin Laž o lenjosti. Profesor ovim terminom opisuje sistem uverenja u kom se smatra da je marljiv rad moralno nadređen odmoru, koji je, prema njegovom mišljenju, normalna ljudska potreba, a ne znak lenjosti.

Prajs ističe da, kada ljude nazivamo lenjima, često zaboravljamo na prepreke i probleme sa kojima se oni mogu suočavati, a koje mi ne primećujemo ili ne razmatramo.

"Ako osoba ne može da ustane iz kreveta, nešto je iscrpljuje"

Da bismo napredovali, većini su potrebni organizacioni alati, kao što su lista obaveza, kalendar, dnevnik ili nastavni plan. Potreba ili korist od takvih stvari ne čine čoveka lenjim. To samo znači da žele da se pridržavaju svog rasporeda. Što više to prihvatamo, više možemo pomoći ljudima da savladaju probleme.

- Ako osoba ne može da ustane iz kreveta, nešto je iscrpljuje. Ako učenik ne piše radove, postoji neki deo zadatka koji ne može da uradi bez pomoći. Ako zaposlena osoba stalno propušta rokove, nešto otežava organizaciju i poštovanje rokova - ističe profesor Prajs

Prosvetni radnici, objašnjava Prajs, nisu naučeni da razmišljaju o tome koje su nevidljive prepreke njihovih učenika, a budući da je većina profesora ispunila akademske obaveze sa lakoćom, oni imaju problema da shvate kako je to kada neko ima poteškoća sa svakodnevnim funkcionisanjem, depresijom, zavisnostima ili poremećajima u ishrani.

profimedia0482382412.jpg
Profimedia 

- Nadam se da ću svoje kolege prosvetne radnike, podsetiti na činjenicu da ako se student muči, verovatno se trudi i pokušava - naglašava Prajs

Neuspeh nije ničiji izbor, niti ljudi imaju želju da nekoga razočaraju, da se osećaju nesposobnim, apatičnim ili neefikasnim. Ako pogledate nečiji rad (ili nerad) i vidite samo lenjost, nedostaju vam ključni detalji. Uvek postoji objašnjenje, ukazuje Prajs.

Neretko postoje barijere. Prepoznavanje tih barijera i gledanje na njih kao na opravdane – često je prvi korak ka razbijanju "lenjih" obrazaca ponašanja, zaključuje profesor Devon Prajs.

Iskustvo profesora Prajsa

Primeri situacija iz svakodnevnog života sa kojima se u praksi susreo profesor Prajs bili su brojni i različiti: student koji je preživeo nasilnu vezu, studentkinja koju je napao vršnjak i koja je morala da nastavi da pohađa nastavu sa njim.

Svakom studentu, nakon razgovora sa profesorom Prajsom, raslo je samopouzdanje, ali i ocene, a razmišljali su i o nastavku studija na postdiplomskim programima i u praksi.

Kurir.rs/RTS/ Prenela: M.S.