Uzbuna u beogradskoj školi, pojavila se opasna zaraza: Roditelji i deca u panici! Prvo se mislilo da je alergija, a onda šok!

Nakon što je u Ivanjici potvrđen veći broj osoba obolelih od šuge, novi slučaj se pojavio i u OŠ "Danilo Kiš" u beogradskom naselju Voždovac i uznemirio i decu i roditelje!

- Prvo se sumnjalo da je u pitanju alergija jer su se promene, kako smo čuli, javile na mestima koja nisu karakteristična za ovu zarazu. Međutim, na zaprepašćenje svih nas, ustanovljeno je da to dete ima šugu. Svi smo se zabrinuli, jer su deca, naravno, po ceo dan zajedno, a druže se i van škole. Uznemirila su se i deca, brinu se da se i oni ne zaraze - priča za Kurir majka jednog deteta koje ide u tu školu i koja je, kao i mnogi roditelji učenika, zabrinuta da li je higijena u školi na nivou.

Primarijus dr Slavica Maris, epidemiolog i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje (GZZJZ) u Beogradu, kaže za Kurir da je "ovo oboljenje rasprostranjeno širom sveta i da zahvata ljude svih socioekonomskih nivoa, bez obzira na starost, pol, rasu ili nivo i standard lične higijene".

- Šuga ili skabijes je parazitarno oboljenje kože uzrokovano šugarcem, parazitom koji formira kanaliće u površnim slojevima kože, gde polaže jaja. Ne prenosi se kontaktom s kućnim ljubimcima ili drugim životinjama - objašnjava i dodaje da se bolest manifestuje promenama na koži:

- Najčešće se javljaju crvenilo i svrab, koji je posebno izražen noću, jer ovaj parazit voli toplotu i tad se brže razvija. Na koži se vide promene nalik bubuljicama i plikovima, mogu da zahvate veći deo tela, a najčešće se javljaju između prstiju, na laktovima, dlanovima, zglobovima, tabanima, stomaku i grudima.

Ovo oboljenje se na teritoriji Beograda registruje svake godine, i to tokom cele godine.

- U poslednjih deset godina uočavamo znatan pad broja registrovanih slučajeva. Od početka ove godine u Beogradu su registrovana 322 slučaja, 2023. ukupno je bilo 468 registrovanih, 2022 - 512, a 2021 - 556 slučajeva, dok smo, primera radi, 2017. imali 2.200 obolelih od šuge.

Šuga je zarazna bolest koja ne podleže obaveznom prijavljivanju, što govori da je broj obolelih verovatno veći nego što to zvanični podaci pokazuju.

Ukoliko se jedna osoba zarazi, bolest će se brzo, kaže dr Maris, proširiti na osobe iz njenog bliskog okruženja, ukoliko su u bliskom kontaktu ili koriste istu garderobu i posteljinu.

Međutim, da bi se neko zarazio, nije dovoljno da se samo rukuje sa obolelim čovekom:

- Bolest se može preneti i polnim putem, a epidemije se češće javljaju u kolektivnim smeštajima, poput predškolskih ustanova, u ustanovama za smeštaj starih lica i u socijalnim ustanovama, zatvorima ili u okviru porodice.

U još jednoj beogradskoj školi je u novembru, kako je Kurir pisao, šuga potvrđena kod učenika prvog razreda. To dete je bilo pacijent pedijatra dr Saše Milićevića:

- Neretko se dešava da roditelji posumnjaju da je u pitanju alergija, jer šuga nije toliko česta. Na taj način se gubi dragoceno vreme za lečenje, a za to vreme zaražena osoba može da zarazi i nekog drugog - kaže dr Milićević i dodaje da, iako se šuga javlja u bilo koje doba godine, možda je nešto češća u zimskom periodu jer deca više vremena provode u zatvorenom prostoru i u kontaktu su.

- Zabluda je da se javlja samo kod osoba koje ne vode računa o higijeni. Naprotiv, dosta često baš traži zdravu, čistu kožu. Takođe, ne prenosi se tako lako kao u dečjoj igrici "šuga", već je potreban kontakt od bar desetak sekundi - kaže dr i dodaje da u svetu postoji i vakcina protiv šuge, ali je kod nas još uvek u fazi ispitivanja.

.