Milena je bila na prekookeanskom brodu kada se bolest prikrala bukvalno preko noći: Počele su da joj otiču noge, lice, ruke, a onda je saznala strašnu istinu!

Donacija organa jedna je od najplemenitijih stvari koju neko može učiniti za drugog, a sa kakvom strepnjom, agonijom i mukama se suočavaju oni koji čekaju transplataciju ispričala je Milena Ivić (32).

Milena je na Tiktok nalogu "donorstvo.je.herojstvo" ispričala kako je da je bolesna saznala na prekookeanskom kruzeru gde je u to vreme radila.

- Moje ime je Milena Ivić, imam 32 godine. Bolujem od hronične bubrižne insuficijencije. Mene je bolest zatekla preko noći. Radila sam na prekookeanskom kruzeru. Tamo mi se sve to i desilo. Počelo je tako što su prvo krenule noge da mi otiču, a posle lice, ruke, celo telo - kaže ona.

U samom početku tome nije pridavala značaj, simptome je povezivala sa poslom.

- Hospitalizovana sam kada smo stigle do Južne Koreje. U bolnici sam provela 21 dan, s tim što sam bila u teškom stanju, pa su oni mene automatski stavili na dijalizu. Kad sam se vratila, saopšteno mi je da nastavim sa dijalizama. U tom momentu sam rekla: "Pre ću da umrem nego da idem na dijalizu". Posle, naravno, stvari prihvatite i shvatite da želite da živite i da morate da se borite - priča ona.

Sama pomisao da mora da bude na dijalizi njoj je jako teško pala. Kada su je prvi put stavili na dijalizu, počela je da plačem.

- To je meni bilo nezamislivo - kaže.

Međutim, vremenom je prihvatila i 4. januara će, kako kaže, biti šest godina od kako je na dijalizi. 

- Život na dijalizi je kao lutrija. Nikad ne znamo kakav će nam dan biti. Svaki drugi dan provodimo na dijalizi, iscrpljeni i nemoćni. To su dani koje ne računamo. Čekanje je neizvesno, a život na dijalizi težak i mučan - kaže Milena i dodaje da se od tog prvog dana bori za transplantaciju.

- Na listi čekanja sam pet godina. Dobila sam samo jedan poziv. To je bio veliki šok za mene, jer se apsolutno nisam nadala, znajući kakva je situacija sa transplantacijama. Nažalost, tada nisam dobila bubreg, jer prosto nije bilo bezbedno u tom momentu da se transplantiram. I pored toga što sam ovde na listi, na listi sam i u Belorusiji i ja, takoreći, živim za tu transplantaciju. To je moj glavni cilj - ispričala je ova hrabra mlada žena.

"Milena je samo jedna od mnogih. Ovi glasovi ne smeju ostati nečujni. Podrška transplantaciji znači život", navodi se u opisu ovog snimka.

Transplantacija bubrega je, inače, invazivna ili minimalno invazivna hirurška metoda za presađivanje bubrega, kojom se bubreg davaoca smešta u donji deo trbušne duplje primaoca.

Donor bubrega može biti svaka zdrava osoba koja ima oba bubrega i želi jedan donirati, kada sa potencijalnim recipijentom ima adekvatno međusobno slaganje u krvnim grupama i faktorima tkivne podudarnosti. Generalno gledano, donori bubrega mogu biti osobe stare između 18 i 65 godina (mada je gornja granica starosti donora relativna i zavisi od biološkog stanja potencijalnog donora), dok primalac ili recipijent bubrega (iako ne postoji apsolutni kriterijum za godinu starosti) treba da bude od 5 do 65 godina starosti.