Ove infekcije se masovno šire u Srbiji: Na udaru je ova grupa ljudi! Oglasio se "Batut": Najviše se umiralo od korone

U Srbiji je u 2023. godini prijavljeno ukupno 120.550 obolelih od zaraznih bolesti, a od kovida 19 čak 113.702 slučaja! Od zaraznih bolesti umrlo je ukupno 882 ljudi, najviše upravo od kovida - 788, a alarmantno je da zvanična statistika beleži i porast opasnih polno prenosivih bolesti, među kojima su hlamidijaze, sifilis i gonoreja.

Udeo zarazne bolesti kovid 19 u ukupnom broju smrtnih ishoda iznosio je 81,34 odsto, odnosno, kako se navodi u istraživanju, prijavljeno je 788 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa obolevanjem od kovida 19.

Kada su zarazne bolesti u pitanju, obolevalo se i od sezonskog gripa, tuberkuloze, velikog kašlja, morbila, crevnih zaraznih bolesti, poput salmoneloze i šigeloze, raznih zoonoza, vektorskih zaraznih bolesti, u koje spadaju malarija, lajmska bolest, krpeljski encefalitis...

Što se tiče tuberkuloze, tokom 2023. prijavljeno je 475 slučajeva obolevanja, od čega su bila 24 smrtna ishoda. Od umrlih, 22 osobe (92 odsto) bile su muškog pola, najveći broj (33 odsto) u starosnoj grupi 50-59 godina.
Od polno prenosivih bolesti hlamidijaza je najučestalija infekcija. U 2023. prijavljeno je, kako se navodi u istraživanju, 458 slučajeva, što je porast od 28 odsto u odnosu na 2022. Ukupan broj prijavljenih slučajeva sifilisa na teritoriji Srbije bio je 352 i veći je za 17 odsto u poređenju sa 2022, kad su registrovana 302 slučaja.

Na trećem mestu po učestalosti u grupi polno prenosivih bolesti je gonoreja - ukupno je prijavljen 121 slučaj i u odnosu na prethodnu godinu viši je za 53 odsto. Napominje se da je jedan od mogućih razloga za evidentno povećanje brojki i to što se prijavljivanje bolesti poboljšalo nakon pandemije korone, koja je uticala na funkcionisanje zdravstvenog sistema.

- Kao i prethodnih godina, najugroženije populacije polno prenosivim bolestima su mladi i adolescenti uzrasta 15-24 godine, zatim muškarci koji imaju seks sa muškarcima i osobe koje se bave seksualnim radom. Međutim, broj slučajeva polno prenosivih bolesti raste i u populaciji žena, a prenos infekcija se dešava tokom heteroseksualnog odnosa - navodi se u izveštaju.

Infektolog prof. dr Dragan Delić kaže za Kurir da se sifilis, gonoreja i hlamidija prilično uspešno leče antibioticima i da predstavljaju više epidemiološki nego medicinski problem.

- Pored lekova protiv bakterijskih, gljivičnih i parazitarnih infekcija, koji su postojali odranije, poslednjih godina je napravljen značajan napredak i u antivirusnoj terapiji, tako da se može reći da se većina zaraznih bolesti danas dosta uspešno leči.

Međutim, za kontrolu zaraznih bolesti vrlo je važna prevencija, od nespecifičnih mera zaštite, kao što su lična i kolektivna higijena, odgovarajuća priprema hrane i slično, do specifične mere zaštite, kao što su vakcine i gotova antitela. Postoji mnogo bakterijskih i virusnih infekcija koje se mogu prevenirati vakcinama i nedopustivo je da neko umire od bolesti koja se može sprečiti vakcinom - kaže dr Delić, koji pak dodaje da, to što su nam danas na raspolaganju različiti lekovi, ne znači da smo mirni.

- Samo u životinjskom svetu imamo oko 320.000 virusa, a od 5.000 virusa koji su danas aktuelni u humanoj populaciji, 3.500 je prešlo iz životinjskog sveta u humanu populaciju. Istina je da se neke infektivne bolesti povlače, ali nastupaju nove. Dok god bude mikro i makro organizama, biće i zaraznih bolesti. To je knjiga koja još nije napisana!