"Postoje Telegram grupe gde se dele slike žena i njihovi lični podaci" Tomašević: Javljaju nam se jer dobijaju veliki broj muških pratilaca na Instagramu

Žene su 25 puta izloženije digitalnom nasilju od muškaraca, najčešće kroz osvetničku pornografiju i deljenje fotografija i snimaka bez njihovog znanja i pristanka. Ovaj oblik rodno zasnovanog nasilja nije posebno prepoznat u Krivičnom zakoniku Srbije. Osvetnička pornografija postaje sve razorniji vid digitalnog nasilja, privatni trenuci bez saglasnosti završavaju u javnosti, uz emotivne, socijalne i profesionalne posledice po žrtve. Ministarstvo pravde nedavno je podržalo inicijativu za dopunu Krivičnog zakonika, predlažući da se neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja sankcioniše kao novo krivično delo.

- Ovaj problem je ogromnih razmera i meni je jako drago što se danas, u smislu u odnosu na prethodni period, dosta više priča o ovoj temi, jer to dosta i ohrabruje žrtve da pričaju o iskustvu kroz koje su prošle. Nama se dosta devojaka i žena javi po prvi put, jer pre toga nisu imale hrabrosti jednostavno da pričaju o tome. Jednostavno ta tema nije bila zastupljena u medijima i javnosti na taj način. Problem je ogroman, a opet, dosta je komplikovano da se bavi tim problemom s obzirom na to da nemamo ni zakon koji će klasifikovati osvetničku pornografiju kao zasebno krivično delo. Posebno što to nije samo digitalno nasilje, jer mi smo imali nekoliko akcija gašenja tih Telegram grupa. Tada je brojala oko 70.000 članova, što je veoma veliki broj. Praktično je nemoguće da se neko koga mi ne poznajemo ne nalazi u okviru tih Telegram grupa i mi smo ugasile tu grupu kao i još 20 ili 30 grupa. Međutim, ni to nije rešenje, zato što nedugo nakon toga nikle su nove i ne samo na Telegramu, nego i na Viberu, Vacapu, itd. - istakla je Tomašević. 

Voditeljku je interesovalo kako žene saznaju da su njihove fotografije u tim grupama na društvenim mrežama? 

- Uglavnom, ono sa čim smo se mi susretali jeste da ili im neko javi da se njihova slika našla na Telegram grupama, kao što sam rekla, to je veoma veliki broj ljudi, ili jednostavno primete da na svom Instagram profilu ili na nekoj drugoj društvenoj mreži dobiju jako veliki broj pratioca. Uglavnom to su muškarci koje one ne poznaju. Jave se u smislu "da li možda možete da proverite da li se moja fotografija ili snimak deli tamo", jer ne mora nužno da bude bilo kakva eksplicitna fotografija ili nešto tog tipa, nego jednostavno nečiji Instagram profil, odnosno te devojke, sa komentarom da li neko ima nešto od nje. Onda, ako se nalazi neko ko poznaje, automatski idu lični podaci, mesto stanovanja, boravka i slično. Automatski to utiče ne samo psihički na žrtvu, nego i na njeno fizičko funkcionisanje u smislu da neko zna njenu adresu, mesto gde radi, fakultet koji pohađa. Tako to značajno utiče na samu ženu - rekla je Tomašević. 

Janjić se dotakla pravnog aspekta. 

- Nažalost, kao što smo čuli i što jeste tačno, naš krivični zakon nikako ne reguliše polno uznemiravanje kao posebno krivično delo. Na primer, u Hrvatskoj je to od skoro regulisano na način da je to posebno krivično delo. Možda ne bi bilo loše pogledati, ispratiti neke njihove rezultate, pa videti eventualno da se to uvede i kod nas. Što se tiče našeg zakona, on reguliše polno uznemiravanje i reguliše neovlašćeno objavljivanje fotografije, videozapisa ili glasa i neovlašćeno fotografisanje. Ono što može biti ovde potencijalno problem jeste kaznena politika koja se veže za ova tri dela, odnosno uslovno rečeno relativno niske kazne. Što opet implicira da postoji mogućnost eventualnog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja u našim sistemima. S obzirom da to radi tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, moram da kažem da imaju jako veliki broj predmeta i prosto može da se desi da dođe zbog visine zaprećene kazne za ova dela, eventualno da zastare. Primera radi, za polno uznemiravanje je od tri meseca do tri godine zatvora. To može da se javi kao potencijalni problem. Opet, nije rešenje ni pooštravanje kazni. Znači, tu treba prosto negde naći neku meru koja će na efikasan način da rešava ovu vrstu problema - rekla je Janjić i dodala: 

- Što se tiče dela o ličnim podacima koji se dele. Mi imamo zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Tako da, što se tiče ličnih podataka u smislu imena, prezimena, adrese stanovanja i slično, odnosno podataka koje bi tačno mogle da odrede određenu osobu, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti pruža tu neku vrstu zaštite u vidu eventualno neke naknade štete. Ono što bih takođe napomenula u slučaju osuđujućih presuda, žrtve bi imale svakako pravo na naknadu štete.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

Koje korake preuzeti protiv osvetničke pornografije?