Kompletan spisak neradnih dana za 2025: Ove datume možemo iskoristiti za mini-odmor! Evo i koliko dana praznuju Evropljani i ko su po tome svetski rekorderi!

Prvi neradni dani u narednoj godini su 1. i 2. januar, a nakon toga Badnje veče pada u ponedeljak 6. januara i sledeći praznični dan je Božić 7. januar. 

Vaskršnji praznici se naredne godine praznuju od 18. do 21. aprila kada će zaposleni imati slobodno od petka do ponedeljka. Ovaj period će mnogi iskoristiti za prolećni odmor jer je moguće vezati čak deset slobodnih dana pod uslovom da se uzmu četiri dana od godišnjeg odmora.

Nedugo posle toga čeka nas i Praznik rada 1. i 2. maj koji pada u četvrtak i petak, a onda sledi vikend te oni građani koji mogu da spoje te dane sa vikendom imaće mini-odmor. Poslednji neradni dan zbog Dana primirja u Prvom svetskom ratu pada 11. novembra u utorak.

To na kraju znači da će u 2025. godini u Srbiji biti ukupno 13 prazničnih neradnih dana, od kojih devet padaju na radni dani. Poređenja radi, ove godine smo imali ukupno 12 prazničnih neradnih dana, od kojij je devet palo na radni dan.

Školski kalendar

Za vreme državnih i verskih praznika traju i školski raspusti. Prema kalandaru Ministarstva prosvete dostupnom na njihovom sajtu drugo polugodište počinje u ponedeljak 20. januara, a završava se u petak, 30. maja za učenike osmog razreda, odnosno 13. juna za učenike od prvog do sedmog razreda osnovne škole.

U toku školske godine đaci imaju jesenji, zimski, prolećni i letnji raspust. Zimski raspust počinje u ponedeljak, 30. decembra, a
završava se u petak, 17. januara naredne godine. Prolećni raspust počinje u sredu, 16. aprila, a završava se u ponedeljak, 21. aprila. Za učenike od prvog do sedmog razreda, letnji raspust počinje u ponedeljak, 16. juna, a završava se u petak, 29. avgusta. Osmacima letnji raspust počinje po završetku završnog ispita, a završava se u petak, 29. avgusta 2025. godine.

Koliko praznuju Evropljani?

Broj prazničnih dana u Evropi se razlikuje i kreće se, u proseku, između 10 i 15 neradnih dana, ali ima i izuzetaka, piše portal Eupravozato.

Prvo mesto po broju prazničnih dana u Evropi dele Turska, Litvanija, Slovačka i Letonija u kojima se ukupno godišnje odmara 15 dana.

Ove zemlje prate naše susedi Hrvatska i Albanija, kao i Rusija, Španija, Malta sa 14 prazničnih dana. 

Praznovanje u zemljama regiona?

Kada je o prazničnim danima u regionu reč, perednjače Crnogorci koji na raspolaganju imaju 21 slobodan dan. Ali to zavisi i od verske opredeljenosti, pa tako pravoslavni hrišćani u Crnoj Gori imaju pravo na 15 neradnih dana. Slovenci takođe imaju pravo na 15 neradnih dana, a Hrvati na 14.

U Makedoniji svi građani mogu da računaju na 11 slobodnih dana za praznike. Pravoslavci pored Božića i Uskrsa mogu da odmaraju i za Bogojavljenje i Uspenje Presvete Bogorodice. 

Ko najmanje praznuje u Evropi?

Najmanji broj praznika ima Grčka - samo šest. Grčku prate Velika Britanija sa 8 neradnih prazničnih dana, kao i Holandija, Nemačka, Švajcarska, Belorusija i Irska, sa devet prazničnih dana.

Svetski rekorderi po praznovanju

Ubedljivi rekorder po neradnim prazničnim danima je Iran u kome godišnje postoji 27 praznika i neradnih svetkovina, što je najviše na svetu. Kako je objavio HRT, sledeći na listi Bangladeš sa 24 neradnih prazničnih dana, Azerbajdžan i Kambodža imaju po 21 dan za praznovanje, San Marino i Mjanmar po 20 dana, Gvajana i Kazahstan po 19 dana, a Irak i Kolumbija po 18 neradnih prazničnih dana.

Kada je daleki zapad u pitanju, u SAD recimo ima 10 neradnih prazničnih dana.