"S verom u boga, uspeli smo! Mama više nema rak!": Potresna priča Valentine kojoj je otkriven zloćudan rak u četvrtoj fazi!

Svima nama se svakodnevno dešavaju razne drame. Ponekad pomislimo da ih je previše, da ne možemo da izdržimo...

- Kakva je bila tvoja godina? Evo moja... - započela je ona priču na Tiktoku gde ima nalog _v2903. 

- Od početka ove godine sam imala problema, nisam mogla da jedem ništa sem tečno i mekano. Konstantno sam povraćala. Lekar je govorio da je u pitanju stomačni virus. Sve je to bilo u redu dok se nisam jedno veče u martu srušila u stanu. Tada sam i vodu povraćala. Dečko me odvezao u bolnicu, dobila sam infuziju, bilo mi je bolje, ali su me uputili u bolnicu gde sam davne 2014. operisala želudac - smanjila sam ga - priča ona.

Tog 15. marta njen dečko je imao rođenadan. Na putu ka bolnici kupila mu je tortu, jer je mislila da će odmah izaći, da joj neće ništa tog dana raditi.

- No, kada sam im krenula pričati, odmah su me primili na hitnu gastroskopiju. Noćila sam u bolnici. Ustanovili su da se meni suzio ulaz/prolaz kroz želudac. Tu hrana nije mogla da prođe, zato sam i povraćala. Pokušali su putem gastroskopije da to prošire balonom, no meni se posle dan, dva, ponovo suzilo. Krajem marta ista procedura. Gastroskopija. Širenje. Bezuspešno - priča.

Krajem aprila je imala kontrolu. Situacija - ista. Ne jede. Mršavi. Povraća:

- Rečeno mi je da ću 1. jula imati operaciju da se ukloni taj uzani deo i da bi posle sve trebalo da bude kako treba. Pre te operacije sam imala 48 kilograma na 171 santimetra. Operacija je super prošla. Počela sam da jedem, nisam povraćala više.

Međutim, njenim nevoljama tu nije bio kraj. Dobija poziv iz bolnice. Otvaraju se nova vrata pakla.

- Tog 12. jula sam primila poziv od bolnice. Biopsija pokazuje da imam u sebi tumorske ćelije. Ali, kako?! Meni je dobro. Nema šanse da imam rak. Ubedila sam samu sebe da to nije moguće, ali 17. jula otkriven mi je zloćudan rak na želudcu u četvrtoj fazi. Ceo svet mi se srušio - priča ova hrabra, mlada žena.

Šest dana kasnije ugrađen joj je port da bi mogla da prima hemoterapiju. U galeriji pogledajte kako je izgledala Valentinina borba s bolešću.

- Tog 29. jula krećem na terapije. Moraću i na operaciju. Nismo znali šta nas čeka. Držala sam se koliko sam mogla. Trudila se da ne pokazujem koliko mi je teško. Konstantni umor, strah... Da li ide sve kako treba. Posle druge terapije sam počela naglo da gubim kosu... Ošišala sam se na kratko da bi lakše podenla promenu na ćelavo - kaže ona i dodaje da joj je kasnije glavu obrijao tata. 

"Zbogom koso", kaže.

- Trudila sam se da budem jaka i ne pokazujem koliko mi je u stvari teško. I u ovom stanju sam pokušavala biti okej. Tog 1. oktobra mi je izvađen ceo želudac. Lagala bih, ako bi rekla, da nije bilo teško - kaže ona i dodaje da "uz prave ljude i ova borba je sitnica".

- Hvala da me niste ostavili samu! - rekla je pokazavši sliku sina, kao i partnera.

 - Ne mogu rečima opisati koliko sam mu zahvalna, njemu i mojim roditeljima. Hvala vam na svemu. S verom u boga, uspeli smo! Mama više nema rak! - zaključila je poslavši na taj način svima nama važnu poruku:

 - Ljudi moji, uvek težimo sa nečim, jurimo neke novce, ne odmaramo kad bi trebali, nerviramo se oko gluposti... Ja sam 17. jula dobila iznenada dijagnozu raka. Sve što sam planirala palo je u vodu. To su bili planovi kao što su posetiti baku, otići sa detetom na more, krenuti raditi... Ništa ogromno! Ali, gotovo, nisam i dalje u stanju da putujem, kada ću raditi - samo dragi bog zna. U ovoj godini sam videla i naučila koliko je to zdravlje ustvari najbitnije što imamo. Sve bude, sve se sredi, ali zdravlje se ne može kupiti! - zaključila je ona.