Zašto baš oni završavaju sa infarktom? Sigurno poznajete uspešnog poslovnog čoveka koga je ova bolest ubila, a razlog je ono što ne očekujemo! Ovo su saveti...
Arterijska hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak je bolest današnjice, od koje boluje jedna četvrtina svetske populacije. Stopa umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom - hipertenzijom u Srbiji je drastično porasla. Kako pokazuju podaci Zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", ova stopa je za 9 godina porasla za čak 103,5 odsto.
Sa starenjem, broj obolelih od povišenog krvnog pritiska raste i čak 60 odsto osoba starijih od 60 godina ima hipertenziju, a nažalost, sve je veći broj mladih koji imaju povišen krvni pritisak.
Ranije se hipertenzija više vezivala za stariji uzrast, ali sada to nije tako. Svakim danom je sve veći broj obolelih naročito među mladima - čak i kod dece školskog uzrasta. Zbog čega je takva statistika i koji su uzroci otkrili su gosti Kurir televizije i emisije "Puls Srbije", dr Snežana Bašić, kardiolog i specijalista interne medicine, Leo Ivanišević, psiholog i prof. dr Svetlana Stanišić, profesor fizičke hemije i stručnjak za ishranu.
Bašić je na samom početku govorila o onom najvažnijem, a to su simptomi:
- Vrlo su česti simptomi u smislu glavobolje, naročito potiljačnog tipa. Najčešće ne daje siptome kada su u pitanju mlade osobe. Ne moraju da imaju osećaj da im bilo šta fali, ne oslučkuju svoj organizam dovoljno u vidu zdravstvenog stanja. Teško je dospeti do njih i objasniti im da se zdravlje sada čuva - rekla je ona i dodala:
- Možete naići na ljude koji su veoma uspešni u svom poslu, imaju bogate karijere, a završe sa infarktorm. Pre toga su išli redovno u teretanu, vodili računa o ishrani i nemaju poremećene holesterole. Možete emprijski da zaključite da se radi o stresu.
Ivanišević je sa stručnog stanovišta pokušao da objasni ove aspekte koji utiču na formiranje pomenutog stanja:
- Stres je apsolutno jedan od faktora u nastanku brojnih stanja. Naš nervni sistem je neodvojivo povezan sa imunim sistemom, autonomni nervni sistem reguliše bez naše volje niz funkcija organizma. On reaguje na signale opasnosti i signale bezbednosti. Organizam pravi fiziološke reakcije. Sa svakim stresom, strahom i problemom, naše telo prolazi niz fizioloških reakcija. Hroničan stres neminovno troši naš organizam.
Koliko je ishrana važan faktor i kako je prilagoditi tako da nema negativan uticaj, otkrila je Stanišić:
- Hrana je jedan od faktora koji mogu imati za ishod visok krvni pritisak. Kod mladih ljudi, to su i nespavanje, konzumacija alkohola, energetskih pića, nikotin. Postoji i psihička napetost, u smislu stresa. Kada je u pitanju ishrana, kreće se od smanjenja natrijuma, odnosno balansa unosa natrijuma i kalijuma. Tu su i kontrola unosa kofeina i šećera. U sklopu svega toga ide i visok krvni pritisak. Danas ima više dijeta, neka od najpopularnijih je Deš dijeta, a nešto što bi mladim ljudima možda više odgovaralo je mediteranska dijeta, zbog unosa kalorija.
"MI NEĆEMO KAO AMERIKANCI DA UPADAMO NA UNIVERZITETE!" Vučić: Jedino mi je žao studenata koji žele da uče! (VIDEO)