"Bežao je od nas, jurili smo ga kao stršljenovi": Damir je trpeo vršnjačko nasilje, a onda su ga godinama kasnije njegovi progonitelji našli!

Deca nekad mogu biti surova, kažu mnogi, a to je verovatno i istina. Međutim, to najčešće nije zbog zlobe već zbog nemogućnosti da se uživimo u emocije drugih i da shvatimo posledice svojih dela.

Upravo je to uradio Mićko iz Futoga koji je, kada je bio osnovac, zajedno sa drugarima maltretirao jednog Damira, zbog čega mu je sada neopisivo krivo.

On je saznao da Damir živi u teškim uslovima i na Fejsbuku je objavio potresnu poruku u kojoj je apelovao na svoje drugare koji su ga, takođe, proganjali, kao i na sve ljude koji su u prilici, da mu pomognu.

- Drugovi moji. Iz Osnovne škole, iz Futoga, Novog Sada, Srbije, odakle god. Posetio sam Damira, našao sam gde stanuje. Prizori u stanu su da sedneš i plačeš. Pre nego što ga bilo ko osudi, govoreći da je mogao da sredi, ukratko ću onim, koji ne znaju ispričati s čim se on od malena borio. Otac ga je napustio, živeo je samo s majkom. Večito je bežao. Od nas, okrutnih klinaca, koji smo se kao stršljeni obrušavali na njega, kad god ga sretnemo. Stidim se toga, stide se mnogi, koji sad ovo čitaju. Ako je za utehu, ko god je bio deo te svite, sad se gorko kaje i prvi su se javili, da pomognu. Trebalo je da odrastemo, da dobijemo svoju decu i da shvatimo šta bismo uradili, da naše dete neko proganja - započeo je on priču na Fejsbuku.

Damira je majka tada, pre mnogo godina, pokušala da zaštiti, ali to nije bilo uspešno.

- Majka ga je pratila u školu, iz škole... Jurila i tukla svakog koga je stigla i ko je na njega digao ruku. I trebala je. I jače i više. Školska vrata su za njega bila spas, kad ih se dočepa, a u isto vreme i vrata užasa, kad je trebalo kući da se krene.Jurili su ga svi, i ja i mlađi i stariji i drugari iz razreda, koji su sve bili, samo ne drugari - priseća se on.

Godine su prošle, a Damirova majka je umrla...

- Majka mu je umrla, sam je, bolestan, kako psihički, tako i fizički. Zvonio sam mu na interfon, sišao je dole, pozvao me u kafić, jer ga je bilo sramota nereda. Po kesama bih rekao da se, kad nema, hrani iz kontejnera. A šta mu treba? Pa sve! Frižider sa zamrzivačem, veš mašina, nameštaj, krečenje. Dug za gas je 45.000 dinara. Tek kad se obezbedi frižider sa zamrzivačem u obzir dolaze namirnice, kao meso. Do tad, od hrane samo ono sto može da stoji. Ume da skuva, ali frižider je najpotrebniji. Račun u banci nema, koliko sam ga razumeo, mada ne znam kako prima penziju, verovatno na ličnu kartu. Ukoliko neko želi, novac mu može poslati na mobilni. Ili da ode i otvori račun u banku? - kaže on i dodaje:

U galeriji ispod pogledajte u kakvim uslovima Damir danas živi.

- Podelite ovo, verujem da će se mnogi odazvati i da ćemo zajedno mnogo više uraditi. Kad se ruke slože, sve se može, sve se može.

Ovaj hrabri čovek koji je grešio (ali, ko nije?!) ovaj apel objavio je pre četiri dana i do sada su, zahvaljujući njemu, prikupljena značajna sredstva. Dovoljna bar da pokriju dugovanja.

Mićko je nakon nekoliko dana objavio spisak svih ljudi koji su mu dali novac i za ova četiri dana od nekoliko ljudi prikupljeno je 41.000 dinara i 250 evra.