Miško Ufuriško u šok ispovesti o stranom ambasadoru i Suzani Mančić, i glavnoj fori Dragana Nikolića: Na ovo je potrošio 300 miliona, a pamti i orgije na Ibici

Od malena sam trenirao ulaženje na najbolje svetske partije, koncerte, diskoteke, utakmice. Znači, ufuravanje bez karata, propusnica i svega ostalog. Otuda i nadimak Miško Ufuriško ili Miško Good Evening.

- Prisustvovao sam jednom od najzanimljivijih koncerata u životu. Bio je to nastup Džimija Hendriksa u Grenalud parku 1968. godine. Posle nezaboravne svirke, sačekao sam Hendriksa želeći da ga upoznam. Prišao sam mu i rekao da sam iz Jugoslavije, da želim da ga intervjuišem i da eventualno ugovorimo njegov nastup u Beogradu. Oduševio se jer do tada nikad nije pričao s nekim ko dolazi iz socijalističke zemlje. Posle toga smo ga vodili u "Aleksandru", tada najbolju diskoteku u Stokholmu. Tu je upoznao svoju buduću ženu, s kojom je dobio dete.

Pre koji godinu je gostovao i kod Milomira Marića u emisiji "Goli život". Tada je izneo mnogo zanimljivih podataka...

- Kod Laze Šećera smo otvorili diskoteku 1968. i tada kreće uzlet moje generacije. To je bila jedina diskoteka od Trsta do Vladivostoka. Dolazili su svi najviđeniji glumci, pevači. Najviše pamtim Dragana Nikolića koji je voleo da dođe ispred diskoteke sa tristaćem. I onda škripi gumama, a mi gledamo. Kao da je ferari. Svima nam je bio idol.

Miško se prisetio još jedne simpatične epizode.

- Nekadašnji turski ambasador u SFRJ Galip Balkar, koga su Jermeni ubili u Beogradu, je bio moj dobar prijatelj. Živeo je u rezidenciji, bio neoženjen, a voleo život kao i mi. Kaže on meni jedan dan da napravim žurku kod njega, on će da organizuje ketering. Da mi odrešene ruke i ja pozovem strašnu ekipu. Suzana Mančić je bila glavna. Bila je u to vreme lepotica, nema dalje. I on se odmah zaljubio u nju. A ni ona nije bila baš ravnodušna. Lep je čovek bio.

Glavne žurke su bile u gradu, ali i u elitnijim delovima prestonice.

- Sinovi političara koji su živeli na Dedinju su povremeno pravili žurke u tim velikim vilama gde mi nismo mogli da imamo pristup ako ne poznajemo nekog od njih. Ja sam imao nekog klinca koji je bio iz tog miljea. I ja mu kažem: "Daj napravi ti žurku, imaš veliku gajbu. Ja ću sve drugo da organizujem. Gde ja da pravim žurku u dvosobnom stanu. Ti praviš, a mi dovodimo ekipu i donosimo ploču". I mi dolazimo na žurku u Tolstojevu, ali ne možemo da je nađemo. I vidim nekog čoveka šeta psa. Zaustavim se i pitam ga kako da nađemo, on nam lepo objasni... Ja posle shvatim - pa ono je bio Koča Popović. Fin gospodin, oduševio me.

Susret sa Saudijcima je skupo koštao:

- U najboljoj diskoteci na Azurnoj obali sedeli smo Boban Petrović (muzičar, disk džokej i biznismen), ja i naša ekipa, a pored saudijski prinčevi. I tu je borba bila ko će više Dom perinjona da otvori. To je bila ljuta borba. Stoje boce Dom perinjona, a kelneri stoje mirno i čekaju da saudijski princ ili Boban daju znak da se krene sa pucanjem šampanjaca. Svuda sam bio, ali to sam samo tu video.

- Boki, jesi li ti normalan?

- Ma šta me boli ku*ac. Meni lepo!

Eto to je odgovor na potrošenih 300 miliona!

Svuda su Miška putevi na dobar provod navodili, pa je stigao i do orgija na Ibici.

- Bio sam pozvan na neki after. Pravila ga bogata Holanđanka. Oni nešto šmrču, a ona uzela nešto belo na prst i pređe mi preko zuba. Ja nisam ni primetio. Pio sam vodu i gledao koju ću da uradim. Kad meni posle 20 minuta krenu da trnu zubi. Najverovatnije kokain... Iznervirao sam se, jer ja nisam taj fazon. Škartiram nju i posle nađem bolju od nje. Inače, sa 18 godina sam u Švedskoj gledao lajv šou. Imali su male klubove gde platiš debelo kartu, što ja nisam, i onda sediš, piješ piće i gledaš orgije uživo. Ali nije me to fasciniralo.

Tada je kod Marića rekao da bi voleo da umre u Havani.

- Da bude neka diskoteka, ja u loži sa prijateljima, ide njihova muzika, ja sedim a ona mi naslonjena na grudima i ja u tom trenutku umirem.