Srpski naučnici rade na leku protiv raka koji bi se pravio pomoću mikroorganizama sa otpada: Fond za nauku finansira projekte koji bi mogli da izmene svet!

Lek protiv kancera koji bi se pravio pomoću mikroorganizama sa otpada, terapija za spinalnu mišićnu atrofiju (SMA) kod beba, pronalaženje novih metoda za lečenje gojaznosti, jednostavno, a efikasno uklanjanje arsena iz vode...

Fond za nauku osnovan je 2019. sa ciljem finansiranja naučnoistraživačkih projekata u Srbiji, i do sada je, kako za Kurir kaže v. d. direktora Fonda, prof. dr Nenad Filipović, podržao čak 508 projekata sa budžetom od 106,5 miliona evra i otvorio 13 programa.

- Programi su podrazumevali različite oblasti u nauci - od specifičnih programa, preko programa za mlade, programe za društvene nauke, zelenog programa... Među njima su, naravno, i oni koji bi trebalo da pomognu današnjoj kliničkoj medicini, kao što je, na primer, projekat "Smaiprotacs", čiji je cilj razvoj znatno jeftinijeg i efikasnijeg leka za ublažavanje simptoma spinalne mišićne atrofije (progresivne i smrtonosne neuromišićne bolesti, prim. aut.). Jako zanimljiv iz te oblasti je i projekat "Bioekolodžiks", za koji je Fond za nauku izdvojio 500.000 evra, a tiče se proizvodnje bioterapijskih lekova, gde projektni tim specifičnom tehnologijom iz mikroorganizama izdvaja molekule čiji će delovi direktno ući u terapiju koja ubija kancerogene ćelije - objašnjava Filipović.

U planu dva nova programa

Jedan od interesantnijih projekata je, kako navodi, i razvoj biosenzora koji detektuju genetski modifikovanu hranu, kao i studija o uticaju mikroplastike na ženski reproduktivni sistem, studija o uticajima genetike i okoline na jednojajčane blizance...

U 2025. planirana su i dva nova strateška programa podrške razvoju veštačke inteligencije, za koje će biti obezbeđeno 8,4 miliona evra.

- Jedan program se odnosi na primenu istraživanja veštačke inteligencije, a drugi, manji deo, vezan je za obuku ljudi iz ove oblasti. Važnost veštačke inteligencije je nemerljiva i bitna je za sve segmente nauke i života. Kada je u pitanju, na primer, razvoj terapije za SMA, ili neku drugu bolest, ona pomaže u uštedi vremena i resursa, jer prilično brzo može napraviti različite proračune i naći najoptimalnije rešenje, koji se kasnije može proveriti eksperimentalno. Bez toga su nekad potrebne godine, možda i decenije... U poljoprivredi, na primer, veštačka inteligencija se može iskoristiti na taj način da dron kamerom snima zemljište, a veštačka inteligencija na osnovu tih snimaka prepozna sastav zemljišta, u kojoj je fazi, odnosno stadijumu neka žitarica ili neko voće, i koje mere treba preduzeti. Da ne pričamo o robotima, o vozilima koja se sama kreću i slično, što je već naša realnost, a tek će biti - kaže.

Saradnja sa svetom

U Srbiji imamo čak oko 20.000 istraživača. Od tog broja na projektima koje finansira Fond za nauku angažovano je više od 3.400 istraživača, a v. d. direktora Fonda ističe da ga ne bi čudilo da neko od njih u budućnost bude i ponosni nosilac Nobelove nagrade.

- To nije nemoguće. Finansirani projekti služe da se određene hipoteze naučno provere, međutim, naš cilj je da se nakon toga, uz pomoć Fonda za inovacionu delatnost, dodatno i komercijalizuju, pa je plan da naredne godine izdvojimo najuspešnije projekte i dodatno ih finansiramo u tom smislu. Naša želja je, naravno, da imamo što više takvih projekata koji će imati zaista veliku primenu i prepoznatljivost ne samo u Srbiji nego i u celom svetu - kaže dr Filipović, dodajući da je u narednom periodu u fokusu Fonda za nauku razvoj bilateralnih i multilateralnih saradnji sa fokusom na fondove iz okruženja, EU i Kinom.

Inače, na javne pozive Fonda mogu da konkurišu istraživači sa akreditovanih svih naučnoistraživačkih organizacija u Srbiji, a novac se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije, Svetske banke i fondova EU.

 NAUČNICI RADE NALEKU PROTIV RATA