Osedeo u momentu kad je ovo video! Priča srpskog advokata ledi krv u žilama, a sve se desilo odmah po dočeku Nove godine! Stavili mu povez na oči i poveli...

Mišljenja o smrtnoj kazni, kao ultimativnoj sankciji za izvršenje krivičnog dela i dan danas su podeljena. 

Kako je advokat Milan Vujin doživeo pogubljenje svog klijenta ispričao je njegov kolega Boris u snimku koji je objavio na Tiktok kanalu "advokatboris".

- Dok je sa porodicom i prijateljima proslavljao Novu godinu advokatu Milanu Vujinu zazvonili su na vrata milicioneri i obavestili ga da će rano ujutru biti izvršena smrtna kazna nad njegovim branjenikom. I da ukoliko želi može da pođe sa njima. Iako branilac nije obavezan da prisustvuje egzekuciji, Vujin je obećao svome branjeniku da će sa njim ostati do kraja. Odbijene su njegove žalbe upućene Vrhovnom sudu Srbije. Odbijena je i molba za pomilovanje naslovljena Titu. Formirana je komisija za izvršenje smrtne kazne u sastavu sudija okružnog suda, okružni javni tužilac, upravnik okružnog zatvora i lekar - priča ovaj advokat.

- Deo puta do Čačka Milan Vujin je prepoznao, a kasnije mu je stavljen povez na oči zato što je mesto izvršenja smrtne kazne službena tajna. Na mestu egzekucije je bio formiran streljački vod u sastavu od osam pripadnika milicije s nadevenih puškama, od kojih je jedna polovina snadevena bojevom, a druga polovina manevarskom municijom koju nazivamo ćorcima. Raspored pušaka se vrši na taj način da pripadnici milicije ne znaju ko od njih je dobio bojevu municiju. Vujinov branjenik je bio vezan za drvo i komandir streljačkog voda je hteo da mu veže maramu, ali je osuđenik to odbio. Nakon što je lekar konstatovo smrt, smatra se da je smrtna kazna streljenjem izvršena - objašnjava i dodaje:

- Kada se toga dana vratio kući i pogledao se u ogledala, Milan Vujin je video da je sav sed i da je osedeo za tih nekoliko časova.

Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je (26. februara) zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992.

Prema članu 24 važećeg Ustava (2006): "Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne".

Johan Drozdek, ime je monstruma koji je bio poslednji nad kojim je izvršena smrtna kazna u Srbiji, nakon što je osuđen za silovanje i ubistvo devojčice Ivane Salijević (6) u Karavukovu.

Ovaj slučaj i dan danas mnogi građani pamte i sa jezom se sećaju zločinca koji je detetu oduzeo pravo na odrastanje i život.

Johan je bio poreklom Poljak koji je živeo u malenom mestu na granici sa Hrvatskom, a navodni motiv ubistva deteta bio je to što se posvađao sa devojčicinim ocem. Kako se ispostavilo, do sukoba je došlo oko bicikla koje Ivanin otac nije želeo da pokloni Poljaku.

Drozdek je, kako su mediji pisali, u tom periodu bio nezaposlen i u selo se doselio u kuću dede devojčice koju je ubio, a razlog je taj što je devojčicina baka prethodno bila udata za Johanovog oca. Džemail Salijević, otac silovane i ubijene devojčice, družio se sa monstrumom i nisu bili u lošim odnosima.

Kobnog dana, Džemail je krenuo na posao i tada je poslednji put video svoju ćerku živu. Kada je stigao kući, već je nije bilo i on je pitao gde mu je dete. Iz razgovora sa meštanima rečeno mu je da su je videli sa Johanom, kako na biciklu odlaze u pravcu groblja seoskog.

Odmah se naslućivalo da se sprema neka tragedija pa je otac devojčice pozvao policiju i krenuo u potragu sa meštanima. Ubrzo su stigli na mesto zločina i tu ih je zatekao jeziv prizor. Šestogodišnja devojčica ležala je krvava, bez znakova života, a bicikl se nalazio nedaleko odatle.

Ubica nije sačekao da bude pronađen, nego je pobegao pešaka, a tokom sledećeg dana došao je do jedne policijske stanice i predao se policiji i rekao da je počinio zločin i da je ubio nekoga. Međutim, otac devojčice pokušao je da ga pronađe i osveti, ali do toga nije došlo.

Kasnijim analizama ispostavilo se da je da je devojčicu dovezao na groblje i da se ona opirala. Kada nije mogao da je smiri udario je ciglom u glavu, ubivši je na mestu, a potom je silovao. Cigla kojom je devojčica ubijena takođe je pronađena nedaleko od mesta gde je telo pronađeno.

Na suđenju se, navodno, pokajao, ali sud nije imao milosti za monstruma. Osuđen je na 10 godina zatvora zbog silovanja i na smrtnu kaznu zbog ubistva koja je izvršena 14. februara 1992. godine. Nalazima veštaka utvrđeno je da je bio uračunljiv u momentu izvršenja krivičnog dela i to je uzeto kao otežavajuća okolnost. Na sudu je takođe priznao zločin i rekao da se naljutio jer Džemail nije hteo da mu da bicikl.

Drozden je streljan u Okružnom zatvoru u Somboru.