Slušaj vest

Savremena priča o feminizmu u Srbiji oslikava kompleksan i višeslojan proces koji se razvija kroz različite faze. Ženska prava, rodna ravnopravnost i osnaživanje žena postali su centralne teme, ali i izazovi savremenog društva. Na ovu temu govorile su gošće emisije "Puls Srbije vikend" koja se emituje na Kurir televiziji, Anja Gretić, iz organizacije OsnaŽena, Minja Marđonović, spisateljica i feministkinja i Vesna Da Vinča, novinarka.

Da Vinča, uspešna novinarka i aktivistkinja, ističe važnost evolucije feminizma:

06:04
Treća faza feminizma u Srbiji: Da li moderni feminizam gubi fokus ili redefiniše svoje prioritete u vremenu globalnih izazova? Izvor: Kurir televizija

- Ženska prava su vrlo širok pojam, kao i feminizam. U Srbiji ne stojimo loše po broju žena koje su u parlamentu, ako je ta kvantifikacija znaka uspeha te faze prvog feminizma. Druga faza feminizma nastaje negde posle tih prvih borbi za jednakost. Više se razmišlja o društvenom statusu žene i boljitku. Moja kompanija je deo divne nevladine organizacije koje se zove Heroine i koja se bavi nasiljem u porodici, nasiljem prema ženama, osnaživanjem žena i tako dalje. Ja to apsolutno podržavam. Ulazimo u ovu treću fazu koja je u stvari negde. Ja bih rekla da je to faza gde feminizam doživljava jednu vrstu nesnalaženja. U trećoj fazi ima i onih koji su protiv prve dve. Ja bih rekla da ta treća faza u stvari je jedan deo Vogue kulture koju svi znamo i pratimo.

Kao deo nevladine organizacije Heroine, koja se bavi borbom protiv nasilja nad ženama i osnaživanjem žena, Da Vinča snažno podržava inicijative koje podstiču promene na svim nivoima društva.

376215_250105.02_05_42_06.Still013.jpg
Foto: Kurir Televizija

Gretić, osnivačica organizacije OsnaŽene, ukazuje na značaj specifičnih problema i različitih grupa unutar feminističkog pokreta

- Ja bih rekla da imamo više feminizama, zato što to zavisi od grupe, od problema koji su vam dati. Više je feminizma, ali je jedan cilj. Za mene, feminizam je deo mene kao žene. Ja smatram da je feministkinja svako ko je samosvestan. Nažalost, videli smo kada već govorimo o prošloj godini koliko nam je on potreban dok svaka devojčica na svetu ne bude bila bezbedna na ulici, dok svaka devojčica ne bude imala pravo na obrazovanje, dok svaka žena ne bude bila dovoljno slobodna da prijavi nasilje bez posledica. Moja organizacija OsnaŽene, moje drugarice i koleginice iz organizacije su sprovele jedno veliko istraživanje prethodne godine o Telegram grupama, što mislim da ste takođe pokrenuli u nekoliko navrata, gde se prosto nalaze hiljade muškaraca koji, recimo, dele osvetničku pornografiju i tako dalje.

Njena organizacija sprovela je istraživanje o opasnostima koje donose digitalne platforme, kao što su Telegram grupe gde se deli osvetnička pornografija. “Ovo je ozbiljan problem koji jasno pokazuje koliko nam feminizam još uvek treba,” istakla je Gretić.

376215_250105.02_24_59_13.Still014.jpg
Foto: Kurir Televizija Petar Aleksič Privatna arhiva

Marđonović, stručnjak za političku teoriju, osvetljava akademsku stranu rodne ravnopravnosti:

- Moramo da napravimo naučnu i stručnu razliku između onoga što se zove isto i onoga što politička teorija prepoznaje kao jednakost u razlici, odnosno razlika u jednakosti. Zapravo, jednakost i rodna ravnopravnost se odnose na to da imamo jednake mogućnosti i šanse bez obzira na sve naše razlike. Kada smo govorili o feminizmima, moramo da shvatimo da ne postoji ni jedan univerzalni politički ženski subjekt koji je uniforman i koji bi obuhvatio sve žene na ovom svetu. Zapravo, ja bih rekla da postoji jedan feminizam, a unutar te ideje, jer je feminizam pre svega nastao kao pokret ljubavi od žene za žene.

Iako je put složen, feministički pokret u Srbiji pokazuje snagu i otpornost kroz raznolikost pristupa i ciljeva. Kroz organizacije poput Heroine i Osnažene, kao i kroz podršku stručnjaka i aktivista, Srbija nastavlja da se razvija ka društvu gde su ravnopravnost i osnaživanje žena ključni prioriteti.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

03:29
Da li je feminizam dovoljno jak da sruši ukorenjene stereotipe patrijarhata u Srbiji?  Izvor: Kurir televizija