SREĆAN BADNJI DAN! Simboliku badnjaka znaju svi, ali malo ko zna zbog čega deca pijuču i kakav je značaj oraha i pasulja - OVO SU OBIČAJI

– Rano ujutru na Badnji dan seče se badnjak, hrastovo drvo koje se potom svečano unosi u dom. Njagova simbolika vezana je za radost, zdravlje i prosperitet. Porodica se okuplja oko pripreme trpeze koja, po tradiciji, obiluje posnim jelima. Tokom Badnje večeri dom dobija poseban izgled. Slama se prostire na pod ispod stola, ili pak služi kao podloga za posnu trpezu – objašnjava naš sagovornik.

Osim badnjaka i posne trpeze, za ovaj sveti dana se vezuje i jedan od sigurno najlepših i najradosnijih običaj i to zato što ga sprovode deca. Reč je, dabome, o “pijukanju“.

– Stariji ukućanin imitira kokodakanje, a deca ga prate i pijuču, što simbolizuje toplinu porodičnog ognjišta i Hristovu ljubav prema ljudima. Roditelji tada deci daruju slatkiše, voće ili novčiće, što predstavlja znak brige i darežljivosti – ističe Lazić.

Kod nas Srba, poznatih gurmana, nekako ima ljudi koji su “traže krivine” kada je u pitanju posna trpeza, kako za slave, tako i za praznik o kome pričamo. Za prvo obično kažu “ma lakše mi je da pripremim mrsno”. Međutim, ovaj teolog, kad je reč o Badnjem danu, crvenim podvlači da večera mora biti totalno posna.

– Jedu se žito sa medom, orasi, suvo voće i pasulj. Pasulj, prema drevnim verovanjima, predstavlja jelo duša predaka, koje kroz njega ostvaruju simboličku vezu sa potomcima, pružajući im snagu i podršku. Orah se lomi da bi se predvidela sreća u narednoj godini – zdravo jezgro obećava dobru godinu, dok loše jezgro nagoveštava suprotno – objašnjava Lazić simboliku hrane koju konzimiramo 6. januara.

Što se tiče onog rituala bacanja oraha u četiri ugla prostorije, on, ukazuje teolog, ima duboku simboliku.

– Veruje se da orasi “odvlače” zle sile od kuće, čime se obezbeđuje mirna i blagoslovena večera. Med, koji se jede sa orasima, simbolizuje blagostanje, a riba – važan deo posne trpeze – ima ritualno značenje koje datira još iz ranog hrišćanstva, gde je služila kao simbol Hrista – kaže naš sagovornik.

E dođosmo do jedne ne baš lepe navike u našem društvu, kad je u pitanju ponašanje za stolom. Naime, za njega seda da jede “kad ko stigne” i isto tako od njega ustaje. Za Badnje veče, pak, ako smo pravi vernici, na tu rutinu moramo da zaboravimo.

– Tokom večere niko ne ustaje od stola dok svi ne završe. Ovaj čin podseća na važnost porodičnog jedinstva. Nakon večere, ukućani se međusobno ljube i čestitaju Božić, a molitveno se sećaju svojih predaka. Večera na Badnje veče nije samo obedovanje već i čin ljubavi i žrtve za pokojne, sa željom da se održi veza sa njihovim dušama – naglašava Lazić.

Oduvek i zauvek je bitno znati – suština ovog dana jeste ljubav i zajedništvo. Konkretno, ljubav roditelja prema deci, kaže naš sagovornik, ogleda se u simboličkim darovima i običajima, dok je ljubav prema precima izražena kroz molitvu i simbolične žrtve.