Kako Srbi na KiM dočekuju Božić: Ponoćne liturgije u hramovima, paljenje badnjaka u krugu porodice i prijatelja

Srbi na KiM Božić dočekuju na ponoćnim liturgijama u hramovima širom pokrajine. Badnji dan počeli su jutarnjom sečom badnjaka, da bi se popodne okupili u crkvama i manastirima gde je organizovano paljenje. Najveći broj vernika iz centralnog dela KiM okupio se u porti manastira Gračanica, a sa severa u crkvi Svetog Dimitrija u Severnoj Mitrovici, gde je liturgiju služio episkop raško-prizrenski Teodosije. Praznici su dani kada se na KiM vraćaju i Srbi koji su bili prinuđeni da napuste svoje domove, oživljavajući ponovo sredine iz kojih potiču. Tako je bilo i u Lipljanu.

Uz arhitekturu, menjalo se i stanovništvo. Sa starosedeocima Lipljanci, kažu, nemaju nikakvih problema. Na provokacije onih koji su se doseljavali posle rata i martovskog pogroma su navikli.

"Nekako smo uspevali da sva ta vremena prebrodimo zajedno. Imamo prijatelje koji su nam otišli, fale nam, normalno, ali nama je porodica postala sasvim dovoljna. Toliko ljudi se promenilo i toliko je generacija kroz Lipljan prošlo, da smo mi sebi postali dovoljni za naš život", ukazuje Vasićeva.

Mladih Srba u gradu gotovo da nema. Odlaze zbog školovanja ili posla. Tako je i sagovornica RTS-a posle završenog fakulteta ostala na master studijama arhitekture u Severnoj Mitrovici.

"Rado bih ostala ovde kad bi se ukazala prilika. Međutim, kako teče vreme, sve je manje mesta da se zaposli tako veliki broj mladih ljudi. Za moju struku, arhitekturu, kao i za građevinu, nema dovoljno biroa da bi se zaposlili svi mladi ljudi", ističe sagovornica.

I mladi i stari, koji su iz grada otišli, u Lipljan se bez izuzetaka vraćaju za praznike. Nekada je ovde živelo 5.000 Srba, danas ih je oko 230. Centar okupljanja je crkveno dvorište jedinstveno po tome što ima dva hrama – crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice iz 14. veka i novu crkvu Svetih Flora i Lavra. Drugo zborno mesto je jedina preostala srpska kafana.

Ujutru po badnjak, podne u kafani, popodne u crkvi i sa porodicom
Meštanin Zoran Simijonović smatra da oni koji su ostali u Lipljanu nastavljaju tradiciju.

"Puno Lipljanaca ima iz Nemačke i dijaspore, i zajedno smo išli dva ili tri kilometra u šumu da uzmemo badnjak. Neki smo ovako svratili da se proveselimo, a to će i da se nastavi", kaže Simijonović.

Kristina Vasić primećuje da su za praznike crkva i dvorište puni.

"Većinom su to porodice koje su otišle odavde. Ostali su stariji ljudi, njihovi roditelji kod kojih dođu za praznike. Nekako, sve živne za praznike", kaže Vasićeva.

Posle praznika, Lipljanci će ispratiti svoje rođake i prijatelje, kao što je Kristina ispratila mnoge iz svoje generacije. Ako krene istim putem, ostaje obećanje rodnom gradu.

"Normalno da ću se uvek rado vraćati ovde čak i ako moji ne budu živeli u Lipljanu, jer volim ovo mesto ili naselje, nije čak ni grad. Rado bih se uvek vraćala, jer volim ponovo da doživim ono što sam doživljavala kad sam bila mala", zaključuje Vasićeva u razgovoru za RTS.

Kurir.rs/RTS

Rodni grad Kristina Vasić ne može da prepozna. Od Lipljana u kome je rođena, i u kome je odrasla, ostala je samo crkva, nekoliko kuća, jedna prodavnica i kafana. Na mestu starih srpskih imanja nikle su stotine zgrada. Okružuju i Kristininu ulicu. Nekada se zvala Ulpijana, po starom rimskom gradu između Lipljana, Prištine i Gračanice.

"Grad više nema dušu kakvu je imao nekada. One stare kuće koje su tu postojale i davale čar Lipljanu, sada su izgubljene, porušene i sravnjene sa zemljom", kaže Vasićeva.

Uz arhitekturu, menjalo se i stanovništvo. Sa starosedeocima Lipljanci, kažu, nemaju nikakvih problema. Na provokacije onih koji su se doseljavali posle rata i martovskog pogroma su navikli.

"Nekako smo uspevali da sva ta vremena prebrodimo zajedno. Imamo prijatelje koji su nam otišli, fale nam, normalno, ali nama je porodica postala sasvim dovoljna. Toliko ljudi se promenilo i toliko je generacija kroz Lipljan prošlo, da smo mi sebi postali dovoljni za naš život", ukazuje Vasićeva.

Mladih Srba u gradu gotovo da nema. Odlaze zbog školovanja ili posla. Tako je i sagovornica RTS-a posle završenog fakulteta ostala na master studijama arhitekture u Severnoj Mitrovici.

"Rado bih ostala ovde kad bi se ukazala prilika. Međutim, kako teče vreme, sve je manje mesta da se zaposli tako veliki broj mladih ljudi. Za moju struku, arhitekturu, kao i za građevinu, nema dovoljno biroa da bi se zaposlili svi mladi ljudi", ističe sagovornica.  

I mladi i stari, koji su iz grada otišli, u Lipljan se bez izuzetaka vraćaju za praznike. Nekada je ovde živelo 5.000 Srba, danas ih je oko 230. Centar okupljanja je crkveno dvorište jedinstveno po tome što ima dva hrama – crkvu Vavedenja Presvete Bogorodice iz 14. veka i novu crkvu Svetih Flora i Lavra. Drugo zborno mesto je jedina preostala srpska kafana.

Ujutru po badnjak, podne u kafani, popodne u crkvi i sa porodicom

Meštanin Zoran Simijonović smatra da oni koji su ostali u Lipljanu nastavljaju tradiciju.

"Puno Lipljanaca ima iz Nemačke i dijaspore, i zajedno smo išli dva ili tri kilometra u šumu da uzmemo badnjak. Neki smo ovako svratili da se proveselimo, a to će i da se nastavi", kaže Simijonović.

Kristina Vasić primećuje da su za praznike crkva i dvorište puni.

"Većinom su to porodice koje su otišle odavde. Ostali su stariji ljudi, njihovi roditelji kod kojih dođu za praznike. Nekako, sve živne za praznike", kaže Vasićeva. 

Posle praznika, Lipljanci će ispratiti svoje rođake i prijatelje, kao što je Kristina ispratila mnoge iz svoje generacije. Ako krene istim putem, ostaje obećanje rodnom gradu.

"Normalno da ću se uvek rado vraćati ovde čak i ako moji ne budu živeli u Lipljanu, jer volim ovo mesto ili naselje, nije čak ni grad. Rado bih se uvek vraćala, jer volim ponovo da doživim ono što sam doživljavala kad sam bila mala", zaključuje Vasićeva u razgovoru za RTS.