U Srbiji su dosad urađene svega četiri transplantacije srca, prva 1995. godine, a poslednja 1999. u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje“

BEOGRAD - U Kliničkom centru Srbije čekaju donora organa da obave prvu transplantaciju srca, a lekari će već danas da pozovu pacijenta za presađivanje.

Kardiohirurzi Kliničkog centra Srbije vratili su se u utorak iz Hrvatske, gde su u zagrebačkoj klinici "Rebro“ bili na još jednom treningu za transplantaciju srca, a već danas će pozvati prvog kandidata, muškarca starog 53 godine, za ovaj zahvat koji će biti obavljen čim se pojavi odgovarajući donor organa.

"Sve je odavno spremno, ali već tri-četiri meseca čekamo samo odgovarajućeg donora", kaže direktor KCS Miljko Ristić koji je i vođa transplantacionog tima.

"Problem je što pacijent ima retku, AB krvnu grupu. Kolege iz Zagreba, koje imaju veliko iskustvo u transplantacijama srca, savetovale su nam da ne gubimo vreme, jer organ može da se uzme i od donora nulte krvne grupe".

"Veliki je problem što nema organa i to nije slučaj samo kod nas", objašnjava profesor Ristić.

U Srbiji su dosad urađene svega četiri transplantacije srca, prva 1995. godine, a poslednja 1999. u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje“.

Od tada, pacijenti koji uspeju sami da sakupe novac, jer država nije plaćala ovakve zahvate, idu na transplantacije uglavnom u Grac ili Beč. Tamo zahvat košta oko 70.000 do 80.000 evra, a sa bolničkim troškovima od 120.000 do 150.000 evra.

"Republički fond zdravstvenog osiguranja izveo je računicu i u našim uslovima transplantacija srca ne bi trebalo da košta više od 35.000 evra", kaže Ristić dodajući da operacija toliko košta i u Hrvatskoj, koja je u Evropi prva po transplantacijama jetre, a druga po transplantacijama srca.

Sama operacija nije skupa, jer ne zahteva skup materijal. Najveći trošak su koronarografije, jer kod tih pacijenata biopsija srčanog mišića mora da se radi 30 puta godišnje, a to košta oko 20.000 evra.

Članovi tima za transplantaciju srca u KCS bili su na edukaciji u više centara u svetu - Zagrebu, Parizu, Hanoveru, Briselu... Tamo su uživo pratili kako se presađuje srce i učili kakva terapija se primenjuje da bi se sprečilo odbacivanje organa. Pored prof. Miljka Ristića, u timu su kardiohirurzi Svetozar Putnik, Aleksandar Đorđević, kardiolog Emilija Nestorović, anesteziolog Ivan Divac, perfuzer Slavko Kulić...