Teško siromaštvo pritislo Miloša, borca sa Košara: "Nemamo za hleb i lekove, samo jednu kravu imamo, ako je prodamo, kako ćemo preživeti?!"

Miloš Jovanović, borac sa Košara, koji živi u selu Troštica ispod Golije, hrabro se borio za otadžbinu, međutim, sada muku muči sa nemaštinom koja ga je pritisla!

- Majku Rosu smo izgubili pre godinu dana i od tada više nismo isti. Bila je bolesna, ali nam je bila sve. Bez oca smo ostali još odmalena, pa nam je ona bila i otac i majka. Sada ostadosmo i bez nje... - priča Marina kroz suze za Kurir.

Za njih dvoje svaki dan je isti, svaki je teška borba za opstanak, za gole živote.

- Imali smo dug za struju, pa smo pozajmili 500 evra. Kada smo platili struju i sve što je trebalo oko groblja, nije nam ostalo skoro ništa. Nešto je otišlo i na hranu i lekove, a sada treba te pare da vratim, a nemam odakle. Iščašila sam oba kolena, ne mogu da radim, a nema ni ko da vodi računa o Milošu koji ima jako visok šećer - dodaje.

Marina je u svoj muci, ne znajući šta da radi, mislila da pozajmi, ali nema od koga. Ljudi u selu, maltene, nema.

Ima jednu kravu, mislila je da je proda, ali od čega bi onda živeli. I ovako muku muče sa hranom.

- I Miloš i ja primamo socijalu, međutim Milošu je to isteklo. Treba da obnavlja na svake dve godine. Podneli smo zahtev i dokumentaciju, treba da prođe još jednu komisiju, ali dok se sve to sredi, ko zna kada će početi ponovo da prima - kaže.

Marini je teško da traži, ali nevolja i muka su pritisle. Nedostaje im novca da vrate dug i da imaju za hleb i osnovne namirnice dok ne počnu ponovo oboje da primaju socijalnu pomoć.

Miloš je ranije često pričao, a onda to i ponavljao, da ne zna jesu li mu teži bili oni dani na Košarama ili mu je teže siromaštvo koje je sad pritislo i njega bolesnog i njegovu porodicu.

Razlika je samo, pričao je, što onda kad je bio na Košarama, kad su njegovi kući, Rosa i Marina, mislili da je poginuo, da im živ neće doći, bilo je neke nade da ga metak neće stići, da će iza dana pakla doći neki bolji. Sad, te nade više nema.

Miloša, pored svega što ga je snašlo, proganjaju i stravične slike rata. Retko koja noć prođe da ne sanja ratne drugove, da ne sanja mrtva tela, raspolućene lobanje…

- Skoči onda sa kreveta pa na vrata, ponekad napolju dohvati sekiru, valjda da se brani, ne možemo da ga smirimo po svu noć, kad zaspi sanja ponovo i tako prolaze naši dani - ispričala je Marina.

Miloš je, inače, nekad živeo u udžerici koja samo što se nije srušila. Krov je prokšnjavao, u zidovima od zemlje rupe kroz koje je ruka mogla da se provuče. "Kurir" i novopazarski dobrotvor Hido Muratović pokrenuli su tada akciju javili su se dobri ljudi, Miloševi kolege sa Košara, i Jovanovići su tada dobili novu kuću...

Međutim, Miloševe muke, nastale zbog njegovog zdravstvenog stanja koje mu onemogućava da radi, se nisu završile.

Oni koji mogu i žele da pomognu, novac mogu uplatiti na žiro račun Marine Jovanović: 205-9011007013986-02, Komercijalna banka.