Kurir u Grockoj gde crkva leči decu i odrasle od droge, kocke, alkohola i video-igara: Liste čekanja za program izolacije i molitve koji traje 2,5 godine! Foto

Oprosti mi što si ulicom išla pognute glave, ne gledajući ljude u oči, zbog sramote koju si osećala zbog mene. Oprosti mi što sam te lagala, krala tvoje i tatine teško zarađene pare. Što sam prodavala svoje telo i uništavala ono što si ti devet meseci nosila ispod srca, što si s ljubavlju i pažnjom hranila i čuvala. Oprosti mi što sam uništavajući sebe uništavala i tebe. Oprosti mi što nisam bila dobra ćerka!

U tom periodu lečeno je 6.000 žena i muškaraca, pa i dece (14, 15, 16 i 17 godina). Zahvaljujući ličnom angažovanju patrijarha Porfirija, više desetina bivših štićenika je našlo zaposlenje i zasnovalo porodice, mnogi od njih su danas uspešni ljudi, među njima ima i sportista.

Sami sebi kuvaju

Tokom posete nedavno otvorene kuće u okolini Beograda reporteri Kurira zatekli su štićenike koji rade u dvorištu. Dočekao nas je vaspitač i koordinator Andrej Lukman, kao i dva psa. Skaču, hoće da se maze, udomljeni su, kaže nam Andrej, koji nas je sproveo i do kuhinje.

- Pomaže Bog! - pozdravljaju nas štićenici koji su pripremali ručak.

Tu odmah pored trpezarijskog stola nalazi se i paraklis (deo sobe koja je adaptirana u molitveni prostor). Kao mala crkva izgleda, tu se inače i mole, a služe se i liturgije. Iznad su spavaonica, dnevna soba, biblioteka, još jedna kuhinja. A pored te kuće nalazi se i radionica.

- Ovde svako ima svoje obaveze i ovde je na neki način oponašanje manastirskih uslova, jer to stvara ambijent, atmosferu i način života koji pozitivno utiču na zavisnika koji se leči - objašnjava nam Lukman dok nam pokazuje tablu sa imenima štićenika i njihovim dnevnim i nedeljnim obavezama.

U Srbiji ima šest ovakvih kuća, a jedna od njih je namenjena ženama. Kuća u okolini Beograda otvorena je upravo zbog velike i rastuće potrebe, za boravak u ovim kućama postoji i lista čekanja, a oni kojima treba ovakav vid pomoći sve informacije mogu pronaći na sajtu "Zemlja živih".

Lečenje besplatno i dobrovoljno

- Prvi korak je prijava i razgovor s mojim kolegom koji je zadužen za komunikaciju sa interesentima. Potom se proceni koja kuća bi odgovarala štićeniku u tom momentu. Svakako nije ni lako zakoračiti u ovaj sistem lečenja, jer je potpuna izolacija u pitanju, nema kontakta s roditeljima, porodicom, okolinom. Važno je reći da ovaj program nije farmakološki, ovo je jedna duhovna alternativa nekom standardnom lečenju. Naravno, u nekim ekstremnim slučajevima tu su kolege iz oblasti medicine koji pomognu pri tom fiziološkom odvikavanju - objašnjava nam Lukman.

Lečenje u zajednici je besplatno i na dobrovoljnoj bazi, a uslov za ulazak je jedan - želja za menjanjem!

U ovim kućama se sve temelji na molitvi, a sam boravak podseća na monaški život. Svako ko tek dođe, dobije svog "anđela čuvara" koji je neko vreme već u programu, a koji provodi sve vreme s tek pristiglim štićenikom i prolazi s njim kroz moguće krize. Kuće nisu zaključane, niti imaju kamere, ko želi, može da ode, i to se dešavalo. Štićenike svakodnevno obilazi duhovnik, kao i vaspitači.

- Nakon toga slede prve radne obaveze, potom rad na sebi, što je i najbolniji deo. Njihov dan počinje buđenjem, ličnom higijenom, potom molitvom. Pre same molitve pevaju zajedno duhovnu pesmu. Potom slede i radne obaveze, ali i rekreativne aktivnosti, npr. pijenje kafe. Ovde je kafa jedan lep emotivni predah. Svako od štićenika ima svoje zaduženje, neko je zadužen za higijenu kuće, neko za veš, neko za doručak, neko za ručak i večeru, neko za rad u dvorištu, bašti. Postoje i dnevne molitve koje se zovu brojanice, gde štićenici idu u šetnju u kojoj se mole. Ima slobodnog vremena, kad čitaju knjige, gledaju duhovne filmove, pričaju o nekoj određenoj temi, igraju društvene igre - navodi sagovornik Kurira.

Hijerarhija i disciplina

U kući koju smo posetili boravi deset štićenika, dok ostale kuće mogu primiti preko 20 ljudi. O redu i zaduženjima u zajednici brine se najstariji štićenik, to jest onaj koji je najviše odmakao u programu lečenja, zovu ga i starešina:

- Uopšte, u kući vlada striktna hijerarhija prema dužini trajanja lečenja štićenika.

Crkva kroz ovaj program ne leči samo zavisnike od droge, kroz program prolaze i zavisnici od alkohola, kocke, pa i video-igara. Leče se i deca.

- Bilo je situacija, desi se, dođe neko mlađi ko ima ozbiljan problem sa igricama. To je redak slučaj, ali dešava se i to. Program traje 30 meseci, za neke duže, a za neke i malo manje, zavisi od procene. Decu uglavnom roditelji prijavljuju za program jer oni još nemaju tu zrelost. To su već situacije da oni manipulišu roditeljima, da ih lažu, emotivno ucenjuju. Naravno, bratija uvek ima blaži odnos prema mlađima. Najmlađi štićenik je bio korisnik marihuane - priča nam Lukman.

Tokom trajanja programa deca školu pohađaju vanredno, spremaju predmete u zajednici, a u učenju im pomažu ostali štićenici.

Bilo je i štićenika od 60 godina, oni su zavisni od alkohola.

- Nema pravila. Nekada se sami prijave za program, a nekada je to na molbu porodice. Čovek pre svega mora sebi da prizna da ima probleme i to je uvek prvi korak. Kada čovek završi ovaj program, on se vraća na sam početak normalnog života, a njegov rad na sebi se nastavlja - zaključuje sagovornik.