Vranjanac postao direktor škole u Kini: Neobičan životni put Miloša Markovića (34), profesora geografije

Vranjanac Miloš Marković (34), profesor geografije, po završetku studija zaposlio se u rodnom gradu, radio je godinu dana, a onda odlučio da, poput mnogih njegovih vršnjaka, posao potraži u inostranstvu.

- Diplomirao sam 2015. godine u Nišu, nakon toga sam godinu dana preko programa "Prva šansa" radio u OŠ "Branko Radičević" u Vranju. Po isteku ugovora pokušao sam da se zaposlim, ali nije bilo posla i ja sam počeo da razmišljam o odlasku, razmišljao sam o Aziji, Tajlandu, Kini... Javljao se na konkurse i onda je stigao poziv - govori Miloš.

Roditelji, kaže, nisu bili oduševljeni u početku, ali su ga podržali. Dodaje kako je razmišljao da, ako ne uspe, uvek može da se vrati kući. Spakovao je ranac i jednu putnu torbu i 2017. dolazi na svoje prvo radno mesto u Kini, kako kaže, u malom gradu - Lijaočeng gde je radio sa decom uzrasta od tri do šest godina.

- To je zaista za ovdašnje, kineske standarde, mali grad, koji broji oko šest miliona stanovnika i stranci su uslovno rečeno egzotika. Ljudi su mi prilazili na ulici, tražili da se slikaju sa mnom... vremenom sam se navikao na to. Lepo sam bio prihvaćen i od strane dece i od strane roditelja. U školi sam predavao na engleskom, tako i komunicirao sa kolegama, ali sam morao da učim i kineski. Nakon što su se završili časovi sa decom i sam sam postajao učenik... i, tako iz dana u dan, savladao sam jezik - priča ovaj Vranjanac o svojim prvim danima u Kini.

Navikavanje na gastronomiju

Iskren je da mu je najteže bilo da se navikne na hranu. U početku je jeo samo ono što prepoznaje. Lepe uspomene nosi iz ovog grada gde je proveo jednu školsku godinu i sa osmehom prepričava kako su roditelji učenika uspeli da ga iznenade.

- Bio mi je rođendan i nekoliko njih sa kojima sam se družio trebalo je da svrate kod mene. Međutim pred vratima je bilo 15 Kineza sa decom koji su doneli hranu kako bismo zajedno proslavili rođendan. Posle toga su ostali da pospreme stan i operu sudove - ne krije oduševljenje Miloš, sećajući se tog dana.

Vremenom je poželeo da predaje ono za šta se školovao. Prelazi, govori, čim se ukazala prilika u jednu privatnu srednju školu u gradu koji broji duplo više stanovnika.

- Tu sam najpre radio kao profesor. Bolji uslovi za rad i velika mogućnost za napredovanje. Veoma su cenili moju želju da unapredim nastavu. Desio se kovid kada smo bili na zimskom raspustu. Trebalo je prilagoditi nastavu onlajn predavanjima. Ja sam tada bio na putovanju, mnogi ljudi su odlučili da se ne vraćaju u Kinu, ali ne i ja. Vratio sam se, pomogao osoblju, upravi škole, tako da smo čak i povećali broj učenika. I onda, kao nagrada za sve, stigla je ponuda da rukovodim školom, što sam prihvatio uz uslov da ostanem u nastavi - ponosno će Miloš.

Učenici bez telefona u školi

Iskren je Miloš da je imao sreće da se nađe u kolektivu koji je zaista cenio rad. Učenici dolaze u školu u ponedeljak i odlaze u petak. Za to vreme mobilne telefone ne koriste, niti imaju pristup društvenim mrežama.

- Ta pravila bespogovorno prihvataju i deca i roditelji. Za učenike u Kini najvažnija stvar je ispit "gao - kao", to je prijemni ispit za fakultet i sva energija se ulaže u pripreme za ispit. Od toga zaista zavisi budućnost svakog mladog Kineza - priča ovaj profesor za Novosti.

Miloš zasad ne razmišlja o povratku u Srbiju. Život gradi uz devojku Kristin, Jamajkanku koja radi u vrtiću.

Kurir.rs/ Novosti