Bio je narkoman i fudbalski huligan, a sad sveštenik: Sa 16 hteo da se ubije, borio se sa malignom bolešću, napadima besa... "Uzeo sam Bibliju i spoznao Boga"
Bio je na dnu, bio je ugrožen i ugrožavao je sve oko sebe. Bio je fudbalski huligan, narkoman, alkos, čovek koji je patio od napada besa. Ni opasna maligna bolest ga nije osvestila da život uzme u svoje ruke. A onda je otišao u crkvu. I sve se promenilo. Danas je sveštenik. A ovo je njegova priča.
Gost emisije "Nedeljom u 2" na HRT bio je don Roko Kaštelan, 35-godišnji sveštenik Splitsko-makarske nadbiskupije. Veliki deo mladosti je proveo kao navijač Hajduka, bio je u sukobu sa zakonom, sklon tučama. Međutim, Roko Kaštelan danas je sveštenik u Trogiru i u potpunosti je promenio svoj život.
- Biti sveštenik je ujedno i lepo i teško. Uopšteno je teško davati život za druge, a ljudi to od sveštenika očekuju. Ljudi smo i nekada dođemo u situaciju kada više ne možemo, ne možemo dati ono što ljudi očekuju i zatim se javlja težina. Ljudski problemi i ljudska stvarnost nas opterete. U nama žele videti Boga, nekada možemo to učiniti, nekada ne možemo jer smo i mi ljudi. Ali, Bog radi kroz nas tako da nas odmori i daje nam snage za dalje - rekao je.
Kao dete izgubio je strica s kojim je bio veoma povezan, te to pamti kao prvu traumu.
- Tražio sam sigurnost, hteo sam pripadati negde. Još u sedmom razredu mi je dijagnostifikovan opsesivno-kompulzivni poremećaj. Sva ta bol i svi problemi koji su me mučili su rezultirali time da psihički potpuno potonem. Osim toga, delimični sam daltonista, tako da nisam mogao odabrati bilo koju srednju školu. Gde god bih krenuo, život bi me udario i vratio nazad.
Mučili su ga napadi besa, a dan-danas njegov otac kao podsetnik na te dane u kući ima vrata s rupom koju je Roko probio kako bi pobegao nakon što ga je otac zaključao u pokušaju da ga spreči da upadne u dalje probleme.
U prvom razredu srednje probao je marihuanu, a nakon toga se prebacio i na druge supstance. Najgori period je bio, kaže, kad se počeo drogirati sam. Sa 16 godina pokušao je sebi oduzeti život.
S 18 godina, kada je već završio srednju školu, saznao je da boluje od maligne bolesti - Hodžkinovog limfoma. Lečenje je trajalo sedam meseci, a nakon toga je počeo živeti još gorim načinom života.
- Tada sam shvatio koliko smo krhki, da ne možemo računati na budućnost, pa sam počeo živeti iz dana u dan, a to je vuklo loše stvari.
Patio je od depresije, bio je konstantno pod uticajem alkohola i droga, a drugačiji put pokazao mu je prijatelj iz rodnog Omiša koji ga je pozvao u crkvu.
- Očigledno je Bogu trebalo vremena da me slomi u jednom trenutku, da mi pokaže istinu o meni. To se dogodilo na susretu zajednice. Tada sam odlučio da više neću ništa uzimati i tako je bilo. Počeo sam čitati Bibliju, bio sam oduševljen. U društvu sam postao niko i ništa, ali spoznao sam Boga.
Danas pomaže drugima - radi sa zatvorenicima, mladima koji trebaju pomoć...
- Sve probleme na koje naiđem sada rešavam s Bogom. Nakon ludila od dana najdraže mi je otići sam u katedralu, plakati Bogu, donositi mu svoje i tuđe probleme koje on reši.
Kurir/Index
· Reaguj
VUČIĆ JASAN POSLE RAZGOVORA S KOŠTOM: Mi smo posvećeni evropskom putu i danas razgovaramo o svim pitanjima od uzajamnog interesa, budućnost regiona vidimo u EU