RAZVRAT KOMUNIZMA: Uspon i pad jugoslovenskog hotela pornografije!

Duž prelepe jadranske obale Evropska unija (čija je Hrvatska nova članica) nasledila je ostatke napuštene turističke infrastrukture Jugoslavije, u stanju ubrzanog propadanja. Bukvalno na desetine ruiniranih i opasnih nekadašnjih hotela, kazina i zjapećih državnih odmarališta su u očajnoj potrebi za investicijama (ili drugom vrstom intervencije), ali svi nadležni su čvrsto opredeljeni da ne urade ama baš ništa povodom toga.

Odmarališta Haludovo, jedan od najambicioznijih hotelskih projekata u 20. veku, opisuje uspon i pad hotelijerstva Jugoslavije. Ovih dana taj raspadajući objekat je opasan po život. Kada sam ga posetila pre par nedelja, pela sam se uz stepenište na kojima su čak nedostajali pojedini stepenici, a morala sam da dođem do poslednjeg sprata. Bila sam u lovu na ono što se smatralo vrhom socijalističkog luksuza: “kraljevski” apartman, soba u kojoj je Sadam Husein pre mnogo godina proveo noć, navodno sa manekenkom magazina Penthaus. Pažljivo sam hodala kroz mračni hodnik, koji je potpuno prekriven skrhanim staklom.

A kada sam ušla u ogromni deluks apartman sa ostacima mahagonija, prvo što je upadalo u oči bio je ogromni krevet koji je dominirao prostorijom. Svi prozori su bili izbijeni, što mi je pomoglo da udahnem morski povetarac nekontaminiran azbestom, kao i da se zagledam u savršen pogled nad neverovatno plavim Jadranom. Međutim, ovaj trenutak spokoja je prekinut prilično iznenada, kada sam osetila da deo poda propada pod mojom desnom nogom.

Bilo je to kasnih 1960-ih kada je američki multimilioner i kralj pornografije Bob Gučione došao na ostrvo Krk u Jugoslaviji i doživeo prosvetljenje. Pater familias magazina Penthaus, zaplovio je u Jadransko more i iznenada osetio gromoglasno otkrovenje. U tom trenutku, Gučione je shvatio da je došao do “prave formule za borbu protiv Hladnog rata”. Njegova formula je glasila ovako: sagradiće hotel Haludovo Palace i kazino Penthaus Adrijatik — raskošan, dekadentan rizort u malom ostrvskom gradu Malinska. To će dovući bogate strane turiste (i njihove čvrste valute) u neočekivani luksuz socijalističke Jugoslavije. Na taj način, sastaviće hladnoratovske neprijatelje koji će zajedno uživati u rekreativnim aktivnostima, u čulnom raju pod brendom Penthausa.

Isprva, izgledalo je kao da tajming ne može biti bolji. Jugoslavija je 1967. godine ukinula vize za strane turiste. Riječki aerodrom, koji je samo 15 minuta udaljen od Malinske na ostrvu Krk, otvoren je 1970. godine. Čak se priča da je izgradnja ostrvskog aerodroma deo dogovora između Gučionea i Tita, komunističkog diktatora i hedoniste koji je uživao u ženama, cigarama i unikatnim limuzinama. Izgledalo je, takođe, da je dobro vreme za gradnju kazina.

Kako se navodi u članku Radija Slobodna Evropa iz 1973, Jugosloveni tada nisu znali šta da rade sa kazinima (ili što bi jedan jugoslovenski zvaničnik rekao: “nemamo ekspertski kadar”), pa su oni godinama ostali potpuno neoporezovani. Ovaj previd je dozvolio nekolicini stranaca da zgrnu brdo novca. Dok je građanima Jugoslavije bio zabranjen ulazak u ova kockarska preduzeća, strancima je svakako bilo sve dozvoljeno, a Hrvatska je generisala 80 odsto jugoslovenskog godišnjeg prihoda od turizma.

Hotel Haludovo palas i kazino Penthaus Adrijatik klub otvoreni su 1972. godine, nakon gotovo četiri godine izgradnje. Konačan proizvod je bio raskošan i upečatljivo moderan. Zapravo, to je verovatno bio najekstravagantniji preduzimački projekat ikada realizovan u jednoj komunističkoj zemlji (izuzimajući, naravno, sve što je izgrađeno oko kulta ličnosti velikog vođe). Glavni arhitekta je bio Boris Magaš, koji je projektovao mnoge važne građevine u Jugoslaviji, uključujući Muzej oslobođenja u Sarajevu i stadion Poljud u Splitu. Baštenske skulpture su bile delo Frana Kršinića, koji je već bio poznat po njegovoj statui Nikole Tesle na Nijagarinim vodopadima.

Resort Haludovo je imao sve što bi ljubitelji ležernosti mogli da požele: udobne tepihe, svetlucave lustere, bazen sa koktel barom, kuglanu, bujne viseće bašte, plaže, sopstveni medicinski centar, ribarsko naselje, saune, sportski bar, unikatne statue, salon lepote, salon za masažu, kao i ogromnu kuhinju krcatu jastozima, kavijarom i šampanjcem. Tokom ovog ranog, raskalašnog perioda, procenjeno je da su gosti konzumirali 100 kg jastoga, 5 kg kavijara i stotine boca šampanjca dnevno. Hotel je imao i zatvorene i otvorene bazene, a u jednom trenutku proširile su se glasine (još uvek nepotvrđene) da je jedan od njih bio napunjen šampanjcem.

Gučione je želo svakoga da dovede u Jugoslaviju. Umalo je u hotelskom salonu lepote zaposlio i plastičnog hirurga sa Manhattana koji je izumeo novi postupak za face lifting, pre nego što je njegov saradnik otkrio da “hirurg” zapravo nije imao dozvolu za rad. Ipak, Guccione je uspeo da dovede popriličan broj Amerikanaca kako bi radili u hotelu Haludovo, uključujući više od 10 mladih devojaka koje su radile kao hostese i krupijei. Zajedno sa 50 Penthouseovih “mezimica” (poput Playboyevih “zečica”), sve zaposlene devojke su nosile majušni kostim u stilu francuske sobarice. Ponekad bi dočekivale goste na aerodromu, a njihova pojava je hotelu davala gotovo mitsku popularnost. Ali one nisu bile tamo samo zato što su bile lepe (iako to jesu bile). Na otvaranju resorta Haludovo, Gučione je filmskoj ekipi iz Beograda rekao da su ove polugole devojke zapravo “mirovne snage novog sveta”.

Na kraju, Haludovo je toliko trošilo da prosto nije moglo da opstane. Godine 1973, samo godinu dana nakon raskalašne žurke povodom njegovog otvaranja, resort je bankrotirao. Iako je potom ipak nekako opstao i radio još dve decenije, počeo je spor ali siguran pad.

Gučioneova karijera se nikada nije oporavila. Car pornografije, čija je imovina ranije iznosila 400 miliona dolara i koji je živeo u najvećem apartmanu na Manhattanu, umro je u nemaštini 2010. godine. Ubrzo nakon Gučioneove smrti, njegov prijatelj Anthony Haden-Guest o svemu tome je napisao: “Šta je to proklelo Boba Guccionea? Taj izlet na ostrvo uz jugoslovensku obalu? Resort koji se nikada nije desio?”

Autor teksa je Lil Linč, glavni urednik lista Balkanist! Diplomirala je na Berkliju i Londonskoj školi ekonomije. Živi u Beogradu.