Godinama mi daju da jedem samo kačamak i poparu, pretvorio sam se u kost i kožu, priča slikar Dragan Momčilović (61), koji je zatočen u domu za stare u Kumodražu

BEOGRAD - Ispovest čoveka zarobljenog u staračkom domu usred Beograda.
Molim vas, spasite me, ja sam u logoru! Ovo nije starački dom, nego Aušvic. Gladan sam godinama, ne sećam se kakvog su ukusa mleko i meso, jedem samo kačamak i poparu. Što je najgore, to nije popara, nego samo hleb umočen u vodu, a sir i jogurt su mi misaone imenice, kaže slikar Dragan Momčilović (61). Njega smo juče posetili u domu za stare koji već godinama radi na crno.

Opljačkan

- Izgladnjuju me godinama, pretvorio sam se u kost i kožu, imam malo više od 30 kilograma, a nekad sam imao skoro triput više! Uzeli su mi stan na Zelenom vencu da bi me izdržavali, a u stvari me samo pljačkaju. Čak su mi pokupili i sva dokumenta, pa gazdarica doma svakog meseca podiže moju penziju, od koje za sve ovo vreme nisam video ni dinara. Uzela mi je i mobilni telefon, pa ne mogu nikoga da pozovem, a napolje nisam izašao godinu dana. Kako krenem da izađem, neka dvojica gorila me vrate unutra. Prestao sam i da pokušavam, samo malo kroz terasu vidim sunce. Po ceo dan pravim crteže i čitam, a ako se ovako nastavi, umreću ovde kao pas - priča Momčilović.

Njegovi rođaci još pre sedam godina su potpisali ugovor o izdržavanju s vlasnicama doma i tada je dogovoreno da Dragana neguju, čuvaju i daju mu svu medicinsku pomoć, a da zauzvrat naslede njegov stan u centru Beograda, na Zelenom vencu. Međutim, kako kaže zatočeni slikar i njegovi prijatelji koji ga s vremena na vreme posećuju, od nege i pomoći nema apsolutno ništa.

Hoće da me ubiju

- Znam šta je njima cilj, da me izgladne i ubiju što pre da bi nasledili moj stan. Pogledajte kako živimo, nisam ja jedini, ima nas nekoliko zarobljenih ovde, ne jedemo kao normalni ljudi, gladujemo po ceo dan, svi smo kosturi, a čujem uveče i da gazdarica tuče jednu babu tu pored moje sobe. Udara joj šamare, a ova plače i moli je da je ne muči više. Verujte mi, ovo je horor, gore od svih ratnih logora. Pogledajte moju sobu na šta liči. Posteljinu su mi presvukli posle nekoliko meseci, i to samo jer su čuli da će mi doći prijatelji. Soba nije očišćena ko zna koliko dugo, svuda se uhvatila paučina i prljavština. Inače, ovaj dom uopšte nije registrovan, oni rade na crno i ne plaćaju nikakav porez. Kada ih neko provali, oni samo promene lokaciju i kuću. Evo, ova kuća na Kumodražu nam je četvrta ili možda peta lokacija na koju su nas preselili - priča Momčilović.

Odakle vam pravo da pitate

Kurir je pozvao vlasnice doma Gordanu i Nevenu Jončić, majku i ćerku, koje su potvrdile da dom nije registrovan.
- Dom nije registrovan, radimo oko dva-tri meseca, ali nadam se da će to uskoro biti gotovo. Mi smo sada u nekoj fazi stvaranja - kaže Nevena Jončić.

Na pitanje koliko ljudi ima u kući i zašto Dragan Momčilović ima samo četrdesetak kilograma, ljutito je odgovorila da on ima više kilograma i da nije naša nadležnost da to proveravamo. Kad smo pitali ko je u Draganovom stanu na Zelenom vencu i ko svakog meseca podiže penziju umesto njega, dala je slušalicu svojoj majci Gordani.
- Ko ste vi, šta vam treba? Odakle vam pravo da se raspitujete za Dragana? To što pričate nije tačno, ja jedino Draganovom bratu mogu da dajem informacije i nikome više, a vas ću da tužim - rekla je Gordana Jončić.