Od kraja decembra prošle do polovine avgusta ove godine podneto je 270 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv političkih subjekata koji nisu podneli izveštaje o finansiranju prošlogodišnje izborne kampanje, navela je direktorka Agencije

BEOGRAD - Agencija za borbu protiv korupcije je od početka godine podnela sedam krivičnih prijava protiv funkcionera na svim nivoima vlasti zbog neprijavljivanja imovine ili davanja lažnih podataka o imovini u nameri da se prikrije stvarno stanje, izjavila je direktorka Agencije Tatjana Babić ocenjujući da je danas borba protiv korupcije u fokusu i da predstavlja prioritet.

"Agencija je samo ove godine podnela sedam krivičnih prijava protiv funkcionera zbog neprijavljivanja imovine ili davanje lažnih podataka o imovini", rekla je Babić dodajući da je u prve tri godine rada Agencije podneto svega tri krivične prijave.

Ona je navela da je Agencija podnela i sedam izveštaja nadležnim tužilaštvima zbog sumnje da je izvršeno neko drugo krivično delo koje nije predviđeno Zakonom o Agenciji, a radi se o pranju novca, davanju i primanju mita, zloupotrebi službenog položaja, poreskoj utaji.

Naglašavajući da je tužilaštvo u svom radu nezavisno i da Agencija ni na koji način ne sme da dira u tu nezavisnost i ugrožava istragu iznošenjem bilo kojih detalja krivičnih prijava ili izveštaja podnetih tužilaštvima, ona je istakla da nema informaciju da je bilo koja istraga okončana.

"Mogu potpuno slobodno da ocenim da je za to i rano. To su sve krivične prijave podnete ove godine, a istraga ipak zahteva određeno vreme", kaže Babić i dodaje da se radi o funkcionerima na različitim nivoima vlasti - narodnih poslanika, članova organa javnih preduzeća, predsednika opština.

Ona je navela i da je od kraja decembra prošle do polovine avgusta ove godine Agencija podnela ukupno 270 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv političkih subjekata koji nisu podneli izveštaje o finansiranju prošlogodišnje izborne kampanje.

Prema njenim rečima, u ovoj godini podneto je i 10 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka za ovogodišnju izbornu kampanju za dopunske izbore u Vojvodini , redovne izbore u Kovinu, Kosjeriću, Zemunu i prevremene u Zaječaru.

Babić je istakla da prekršajni sudovi obaveštavaju Agenciju o pokrenutim postupcima, ali da nema tačan podatak koliko je postupaka pokrenuto.

"Početkom juna prekršajni sud u Beogradu je obavestio Agenciju kao podnosioca zahteva da je u slučaju protiv jednog političkog subjekta doneta osuđujuća presuda i taj politički subjekt je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 200.000 dinara što je zakonski minimum, dok je odgovorno lice kažnjeno sa 50.000 dinara", rekla je Babić dodajući da je to jedini okončani postupak.

Podsećajući da će izveštaji o finansiranju izborne kampanje biti proveravani i kroz redovne godišnje finansijske izveštaje koje su politički subjekti imali obavezu da dostave do 15. aprila ove godine, ona je istakla da je tu obavezu ispunilo ukupno 76 političkih subjekata.

"Od 91 registrovane političke stranke 28 političkih stranaka nije dostavilo nikakav izveštaj, a od 88 grupa građana tek 13 njih je dostavilo", rekla je Babić i dodala da je Agencija započela sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv tih politickih subjekata i da je za sada podneto 15 zahteva.

Ocenjujući da je jasno da je borba protiv korupcije u fokusu i da predstavlja državni prioritet, ona je navela i da nedavno usvojena nova Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije donosi značajan pomak.

"Strategijom je predviđen i uspostavljen osnov za jednu vrstu sistema odgovornosti. Predviđeno je da će Narodna skupština razmatrati izveštaj Agencije o sprovođenju strategije i donositi odgovarajuće zaključke koje će upućivati Vladi koja će imati obavezu da u određenom roku skupštinu povratno izvesti o tome šta je preduzela povodom zaključaka", objasnila je Babić.

Ona je navela i da je u svim oblastima koje Strategija reguliše predviđeno ispunjenje određenih ciljeva koji su svaki za sebe izuzetno značajni za borbu protiv korupcije.

"Ukoliko se svi budu odgovorno ponašali i ispunjavali svoj deo obaveza trebalo bi da se napravi značajan pomak, ali to će vreme pokazati", smatra Babić.

Ona je podsetila i da je Agencija pre oko šest meseci uputila Ministarstvu pravde i državne uprave inicijativu za izmene i dopune Zakona o Agenciji kako bi rad tog tela bio efikasniji i kvalitetniji, odnosno kako bi se ojacala autonomija, a postupci ubrzali.

"Pretpostavljam da je intezivan rad na donošenju nove Strategije za borbu protiv korupcije, što je bio prioritet Vlade, razlog sto naša inicijativa nije došla na red", rekla je Babić.

Ona je dodala da je bitno da, kada dođe na red razmatranje te inicijative, ona bude ako ne uvažena, onda bar uzeta u najozbiljnije razmatranje jer ima dosta detalja koji se tiču same prakse i nedostataka uocenih u samoj primeni zakona.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Babić je rekla da taj zakon mora prvo da doživi svoju punu primenu.

"On je prvi put oproban u praksi pri prošlogodišnjim izborima i smatram da nije uputno, dok ne doživi svoju punu primenu, davati pojedinačne zamerke. Potrebno je uraditi ozbiljnu analizu od strane stručnjaka koja će biti utemeljena na praksi primene zakona", zaključila je Babić.

Babić je istakla i da Agencija prima veliki broj predstavki građana.

Tako je, prema njenim rečima, Agencija dobila više predstavki građana u prvih šest meseci ove godine nego u bilo kojoj prethodnoj godini rada tog tela.

"Predstavke se odnose i na korupciju u zdravstvu i pravosuđu, a ima i onih koje se odnose na korupciju u javnim nabavkama", rekla je Babić i dodala da se korupcija najčešće javlja kod javnih nabavki, bez obzira na to o kojoj je oblasti reč.

O problemima u borbi protiv korupcije govori se i na koordinacionim sastancima državnih organa koje organizuje Agencija, a Babić kaže da je na dosadašnja tri sastanka, koliko ih je do sada održano, bilo reči o korupciji u zdravstvu, uzbunjivačima, međunarodnoj saradnji…

Ona je navela da su problemi brojni, kao i da neki zahtevaju duži vremenski rok kako bi se rešili, ali da su svi koji prisustvuju sastancima pokazali da su više nego raspoloženi za saradnju i rešavanje problema.

Babić je istakla i da Agencija ima obavezu da koordinira saradnju državnih organa, ali da nije ta koja nameće teme sastanaka.

"Načelno smo se dogovoriti da prvo treba jednu oblast zatvoriti i doneti zaključke o tome koji koraci treba da budu preduzeti da bismo počeli da razmatramo probleme korupcije u drugoj oblasti", rekla je Babić i dodala da bi sledeća na redu trebalo da bude korupcija u pravosuđu.

Prema rečima direktorke, na poslednjem sastanku pokrenuto je pitanje korupcije u zdravstvu odnosno problema u oblastima u kojima se korupcija najčesće javlja - javne nabavke, dopunski rad zdravstvenih radnika i zapošljavanje.

Ona je navela i da je na predlog same ministarke zdravlja dogovoreno da na narednom koordinacionom sastanku, zakazanom za prvu sedmicu septembra, predstavnik ministarstva detaljno izvesti prisutne o merama koje je ministarstvo preduzelo radi rešavanja tih problema.

Na jednom od sastanaka tema je bila zaštita uzbunjivača, a posebno je razgovarano o modelu Zakona o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača koji je izradila radna grupa koju je formirao Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i koji je dostavljen Ministarstvu pravde i državne uprave.

Navodeći da su svi predstavnici državnih organa jednoglasno podržali upravo taj model, ona je istakla da je zaštita uzbunjivača jedna od znacajnih tema za borbu protiv korupcije.

"Jako je značajno da Zakon o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača bude donet što hitnije zato što veliki broj razotkrivenih slučajeva korupcije dolazi upravo od prijava uzbunjivača", rekla je Babić i dodala da su danas uzbunjivači zaštićeni samo pravilnikom koji je donela Agencija.

Ona je istakla da je od 2011. godine, kada je stupio na snagu Pravilnik o zaštiti uzbunjivača pa do danas 98 lica ukupno zatražilo status uzbunjivača, a da je taj status dobilo njih 45.