Treba baždariti, zameniti ili popraviti oko 1,8 miliona brojila jer su godišnji gubici struje zbog takvih brojila oko dva odsto, naveo je Životije Jovanović, zamenik generalnog direktora EPS

BEOGRAD - Gubici zbog nebaždarenih brojila za struju, kojih u Srbiji ima između 50 i 60 odsto, godišnje iznose oko 25 do 30 miliona evra, rečeno je danas na skupu o brojilima i liberalizaciji tržišta struje.

Ako je neko brojilo nebaždareno, to automatski ne mora da znači i da je neispravno, rekao je zamenik generalnog direktora EPS-a Životije Jovanović.

On je rekao da 1,8 miliona brojila treba baždariti, zameniti ili popraviti, jer su godišnji gubici struje oko dva odsto, zbog takvih brojila, kojima je istekao rok trajanja.

Jovanović je ukazao na problem što se stalno obaraju tenderi za nabavku takozvanih "pametnih brojila" sa daljinskim očitavanjem i ocenio da bi kompletna zamena sadašnjih brojila "pametnim", ako je uopšte bude, mogla bi potrajati čitavu deceniju, jer je pitanje da li je to ekonomski opravdano za sve potrošače.

Tenderi padaju iz raznih razloga, proizvođači tvrde da su im nejasne tehničke specifikacije, a EPS je od decembra prošle godine uprostio te specifikacije, rekao je on i dodao da je cilj da samo cena bude ta na osnovu koje će se odlučivati od koga će EPS nabaviti brojila.

"I trgovci nam zagorčavaju život i žalbe su kod svakog tendera neminovne, što oteže postupak u nedogled," rekao je Jovanović i dodao da novi zakon o javnim nabavkama nije mnogo doprineo povećanju efikasnosti u tom poslu.

Istakavši da se EPS ozbiljno priprema za otvaranje tržišta struje, on je poručio da je toj kompaniji mnogo važno da se ta pitanja uspešno reše, jer su stara mehanička brojila na štetu EPS-a i "sigurno mere manje od utrošenog".

Pomoćnik ministra energetike Dejan Trifunović apelovao je na EPS i proizvođače brojila da ubrzaju i završe postupak nabavke "pametnih brojila", jer je to i u interesu države i potrošača, kao i da se energetski subjekti pripreme za novu fazu otvaranja tržšta struje od 2014. godine.

Moramo imati spremne merne uređaje i brojila jer je to, kako je rekao, važno i zbog predstojeće nove faze liberalizacije tržišta električne energije, od početka 2014. kada će se na slobodnom tržištu naći nešto manje od 35 odsto velikih i potrošača na srednjem naponu.

"U suprotnom se moraju preduzimati neke vanredne mere, ako se taj problem, ne reši u nekom normalnom roku," poručio je Trifunović.

On je napomenuo da su od kraja prošle godine otvorena četiri postupka za nabavku 30.000 brojila, kao i da je Elektrovojvodina u pregovaračkom postupku pokušala da nabavi 70.000 brojila, istakavši da ništa od toga još nije realizovano, kao ni kredit od EBRD-a za tu namenu vredan oko 40 miliona evra.

"To je vrlo problematična situacija, a takođe se ni baždarenja ne rade na vreme, a mnogim uređajima je istekao rok tarajanja," rekao je on i ponovio da sve to državu i potrošače košta oko 25 miliona evra godišnje.

Trifunović je poručio da je spreman regulatorni okvir za novu fazu otvaranja tržišta struje, kada će se na tržištu naći oko 4.800 potrošača.

On je najavio da bi 11. oktobra trebalo da bude predstavljen izmenjeni zakon o energetici, koji predviđa primenu trećeg energetskog paketa EU, podsetivši da je u toku i javna rasprava o Strategiji razvoja energetike do 2025. sa projekcijom do 2030.

Pomoćnik ministra energetike je najavio do kraja godine krupne korake u reformi javnih preduzeća iz energetskog sektora.

Predstavnik Agencije za energetiku Aca Vučković rekao je da Srbija nije redak primer u Evropi po sporom uvođenju "pametnih brojila", jer se i u Evropskoj uniji kasni sa tim zbog ekonomske krize i do sada je u EU zamenjeno samo 10 odsto brojila, ali se merna oprema redovno održava i baždari.

EU je donela odluku da 80 odsto potrošača treba da ima "pametna brojila", ali to nije obavezno, već je uslov da analiza pokaže za koje potrošača je to isplativo, naglasio je Vučković.

Svaka zemlja odlučuje koliki će procenat "pametnih brojila" uvesti i, prema nekim analizama iz Slovačke, oni će menjati brojila i uvoditi "pametna" za kupce sa potrošnjom većom od 4.000 kilovat-sati (kWh) godišnje, odnosno oko 340 kWh masečno, naveo je Vučković.

On je naglasio da se u Italiji najviše odmaklo u uvođenju "pametnih brojila" kojim je obuhvaćeno oko 90 odsto potrošača, zatim slede Švedska, Španija, istakavši da ta brojila doprinose racionalnijoj potrošnji struje i manjim gubicima.

Predstavnik proizvođača brojila "Mikroelektronika" iz Banjaluke Dragan Praštalo rekao je da tenderi za brojila u Srbiji padaju poslednjih 15 godina, zbog neusaglašenosti i promene zahteva tendera tokom tenderske procedure, što je nedopustivo i mora se sankcionisati.

Za obaranje tendera su krivi i EPS i proizvođači brojila, kazao je on i dodao da bi odgovornost za pad tendera trebalo da snosi onaj ko ga raspisuje, jer ako je pravilno raspisan tender ne može da se obori, dodao je Praštalo.

Obaranje tendera je krivično delo i za to neko mora da odgovara, rekao je on i naglasio da bi proizvođačima trabalo omogućiti da zajednički nastupaju na tenderima za brojila, a domaći proizvođači bi, ako posao u Srbiji bude uspešno završen, mogli i da izvoze u inostranstvo.