RANI RADOVI: Bogdan Pušić držao u šaci i Miodraga Kostića!

BEOGRAD - Krimi rad...
Krivična prijava iz 2002. godine pokazuje da je Bogdan Pušić, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) i šef Radne grupe UKP za ispitivanje spornih privatizacija, umešan ne samo u reketiranje vlasnika kompanije „MB Rodić“ već da je pokušao da iznudi ili je iznudio novac od drugih privrednika - Miodraga Kostića, vlasnika „MK komerca“, i Boška Vukova, vlasnika firmi „Metro market“ i „Foto-kolor 12“.

Forsiranje istrage

Pušić je, kako je Kurir juče pisao, umešan u reketiranje Bogdana Rodića, vlasnika „MB Rodić“ za 100.000 nemačkih maraka. Identična šema iznude novca Pušić i njegovi potčinjeni primenili su i u slučaju Kostića i Vukova - protiv njihovih firmi povede se prava ili lažna istraga, a oni spasavaju vlasnike tako što obustavljaju istrage, naravno za veliku sumu novca.

- Marta 1998. inspektor Dragan Jakšić, nosilac predmeta „MK komerc“, obavestio me je da na njega, pritisak vrši njegov šef Pušić. Aprila 1998. Jakšić me je zamolio da saznam da li se, njemu iza leđa, Kostić sastajao s Pušićem. Pošto je Kostić poslovni partner „MB Rodića“, pozvao sam ga na razgovor. Kostić mi je potvrdio da se sastajao s Pušićem. Jakšić je postupak Pušića smatrao vrlo nekorektnim - navodi u iskazu svedok koji je u to vreme radio u „MB Rodiću“.

- Pred rat 1999. Pušić me je u neformalnom razgovoru obavestio da će s predmeta „MK komerc“ skinuti inspektore Jakšića i Miroslava Vlajića, napominjući da je do sada trebalo da uhapse Kostića.

Svedok dalje priča da su Pušić i njegove kolege, među kojima i Radovan Lučić, inspektor koji je prema prijavi upleten u iznudu novca od Rodića, tih godina iznudili novac od Boška Vukova, vlasnika firmi „Metro market“ i „Foto-kolor 12“.

- Januara 1999. Lučić traži sastanak sa mnom i kaže mi da u SUP „nešto pakuju“ Vukovu, koji je verovatno nevin, ali da će mu najverovatnije biti nameštena neka igra. Napomenuo je da mu je Pušić dao da radi taj predmet i pominjao da su tu problemi s duplim fakturama - da je mađarska carina dostavila našoj carini veće fakture za istu robu, ali da je Vukov verovatno čist. Od mene je tražio da kontaktiram Vukova i sredim sastanak s njim kako bi mu predočio šta se dešava u vezi s njim.
U mesec dana organizovana su dva-tri sastanka Vukova i Lučiča.

- Neposredno pred prvi susret s Vukovim, Lučić mi saopštava da Pušić i izvesni Savić koji radi na carini traže do 25.000 do 30.000 nemačkih maraka da bi pomogli Vukovu. Lučić kaže da njega nema u toj sumi, ali da će to srediti s Pušićem i Savićem ako se odluči da i on pomogne Vukovu, uz napomenu da nema nameru da radi za džabe pošto je nosilac predmeta. Na moju primedbu da je to previše čak i za Pušića, koji je uvek glumio strogoću da bi Lučić dolazio kao neka vrsta spasioca, da čovek verovatno nije kriv, dobijam odgovor da su on i Pušić spremni da mu progledaju kroz prste za poslovanje od 1994. do 1997. i da će samo „ovlaš“ kontrolisati 1998. ako se nagode s Vukovim.

Smanjio iznos za pola

Naime, Vukov je izbegao plaćanje poreza i carine za robu u vrednosti 300.000 maraka za 1998. Posle prvog sastanka s Lučićem u kafiću „Cepelin“ u Novom Sadu, Vukov je „kukao da nema toliko novca i da bi mogao da sakupi 15.000 maraka“, te rešava da ucenu prijavi policiji.

- Prvi razgovor obavio je baš s Pušićem, koji će ga voditi kroz ceo slučaj. Pušića sam sreo bar dva puta u prostorijama SUP, skrenuo mi je pažnju da budem u kontaktu s Lučićem. Tad nisam znao da je Vukov u nekoj vrsti dila s Pušićem - priča svedok i izdvaja treći susret Vukova i Lučića, koji se odigrao 9. februara 1999. u restoranu „Kineski zmaj“:

- Po izlasku iz lokala Vukov mi je ponudio 15.000 maraka za Lučića, Pušića i Savića, uz napomenu da bi ostatak mogao da skupi kasnije. Odbio sam, nisam želeo takvu vrstu posredovanja. Vukov je i dalje insistirao da uzmem novac jer mu je Lučić dao rok do ponoći da skupi pare jer on i Pušić neće više da čekaju s ulaskom u kontrolu njegovih firmi. Decidno odbijam.

Nameštaljka u kafiću

Vukov je nastavio da ga zove telefonom i izboksovao je još jedan susret u „Cepelinu“, gde nastaje potpuni obrt - Vukov mu je u krilo, ispod stola, bacio svežanj novčanica i odskačući od stola, rušeći stolicu, počeo da beži ka vratima lokala.

- Mafhinalno sam ih uhvatio, a istovremeno na mene skače nekoliko policajaca s pištoljima. Uz povik: „Primanje mita“, zalepili su mi glavu na sto. Dvojica policajaca su mi čvrsto držali cevi pištolja na glavi, primetio sam da im je oroz bio povučen i pre stavljanja lisica rekli su mi da stavim novac u džep. Misleći da će me voditi do policijskih kola, stavio sam ih u džep svoje jakne. Međutim, naredili su mi da sednem za sto. Posle nekoliko minuta došao je Pušić - priča svedok.
Odveden je u SUP, „gde je bio izolovan u kancelariji Pušića, s kim je bio i inspektor Milenko Popadić“, koji ga je saslušavao.

- Po izlasku sreo sam se s Pušićem i zapretio da ću na sudu progovoriti o njegovom reketiranju firmi. Popadić je izneo gomilu pretnji: ako progovorim, bićemo okrivljeni i ja i braća Rodić za davanje mita - priča svedok i priznaje da je imao još susreta s Pušićem i Popadićem, gde je tražio povlačenje krivične prijave:
- Pušić je obećavao da će to biti sređeno, a Popadić je pokušavao da me vrbuje da lažno da svedočim protiv vlasnika nekih firmi. Odbio sam - kaže svedok koji je osuđen na .šest meseci zatvora tri godine uslo-
vno.