Mnogo potrošača u poslednje vreme se javlja udruženjima za zaštitu potrošača kako bi se raspitali kako pravilno treba raskinuti potrošački ugovor, jer im se dešava da im kompanije šalju račune čak i ako su ih obavestili da više ne žele njihove usluge.
Među takvima je i čitateljka Kurira Jovana Đorđević. - Nakon što sam telefonom pozvala telekomunikacionu kompaniju i rekla im da raskidam ugovor s njima, rečeno mi je da će me pozvati da vratim ruter. Nikad me više nisu pozvali a ja sam uzela novog provajdera. To se sve desilo 2019. godine. Međutim, nedavno mi je izvršitelj skinuo 15.000 dinara od plate zbog nekog računa iz 2020. iako sam ugovor s tom kompanijom raskinula još 2019. godine - požalila nam se Đorđevićeva.
Zaštitnici potrošača upozoravaju da raskid ili otkaz ugovora mora biti isključivo u pisanoj formi sa svojeručnim potpisom.
Naime, Jovan Ristić, pravnik iz organizacije potrošača Efektiva, objašnjava za Kurir da potrošači imaju pravo da raskinu, odnosno otkažu ugovor o pružanju usluga od opšteg ekonomskog interesa (telekomunikacione usluge, komunalije, struja, prevoz, poštanske usluge...), i to u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti potrošača (za raskid) i Zakona o obligacionim odnosima (otkaz).
- Kod raskida ugovora je važno da se zna da je to način da potrošač prevremeno prekine ugovorni odnos koji je zaključen na određeno vreme, što je tipična situacija za telekomunikacione usluge. Kad potrošač zaključi ovakav ugovor, on kroz njega dobije određene povlastice ili popuste, a druga strana osnovano i očekuje da će potrošač s njom ostati u ugovornom odnosu do njegovog isteka. Kad potrošač jednostrano poželi da izađe iz takvog ugovornog odnosa zato što mu usluga ne odgovara, u tom slučaju druga strana (trgovac) ima prava da od njega potražuje naknadu štete te zato potrošači moraju da budu veoma oprezni kad se odlučuju na ovaj korak - navodi Ristić.
On, međutim, ističe i da postoje zakonom predviđene situacije kad se ugovor može raskinuti bez naknade štete.
- To je kad trgovac jednostrano promeni sadržinu paketa, kad promeni cenu, tarifu ili opšte uslove ugovora. U tom slučaju potrošaču se ove promene moraju saopštiti 30 dana unapred kako bi on mogao da se izjasni i eventualno odluči da raskine ugovor. Takođe, ugovor se može raskinuti bez naknade štete i kad je potrošač bar dva puta reklamirao uslugu, a da kvalitet usluge nije popravljen - kaže Ristić.
On ističe da je otkaz ugovora jednostrana izjava volje potrošača kojom se prekida ugovor na neodređeno vreme. Kod njega ne postoji nikakva naknada štete, ali se drugoj strani mora ostaviti otkazni rok, obično 30 dana, kako bi se ona pripremila za posledice otkaza.
- Bilo da se radi o raskidu ili otkazu, to se radi isključivo u pisanoj formi sa svojeručnim potpisom. Nikad se ne radi mejlom, osim ako se ne radi o potpisanom dokumentu koji je skeniran, i nikada se ne radi usmeno! Trgovac ne može uslovljavati potrošača da otkaz ili raskid isključivo radi u poslovnici. On takvu izjavu može poslati i poštom - naglasio je Ristić.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić