Na groblju manastira Gorioč danas je sahranjena igumanija tog manastira, mati Marta, a zaupokojenu liturgiju služio je njen sin, vladika Teodosije, kao i vladika Ilarion uz sasluženje velikog broja sveštenika i sveštenomonaha iz više eparhija Srpske pravoslavne crkve.
Oproštaju od mati Marte prisustvovao je brojni narod sa raznih strana, monahinje i monasi iz raznih eparhija SPC, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Na liturgiji i opelu su pojali prizrenski bogoslovi, zajedno sa monahinjama iz Žiče, Pećke Patrijaršije, Gračanice, Deviča, Ulija, Sokolice i drugih.
U svojoj besedi, vladika Teodosije istakao je duhovnu veličinu monahinje Marte, koja je ne samo fizički rodila svoju decu, već ih je vaspitala i duhovno usmerila prema Gospodu.
"Danas smo se sabrali ovde, u ovoj svetoj obitelji, da ispratimo našu mati Martu iz ovog prolaznog zemaljskog života u onaj lepši život na nebu, u onaj koji nam je Gospod pripremio i rekao da je to što oko nije videlo i što uho nije čulo i što u srce čovekovo nije došlo. Danas ispraćamo našu mati Martu, a ja i moj brat koji je ovde prisutan ispraćamo i svoju majku, koja nam je bila ne samo majka, nego i više od toga. Nije nas samo rodila telesno već nas je rodila i duhovno. Znala je ona da je ovaj zemaljski život prolazan i uvek je težila ka večnom, ka nebeskom. Vaspitavala nas je više rečju Božijom, upućivala nas je Gospodu da služimo njemu nesebično i kao deca, tako nas je pripremala da služeći Bogu i bližnjima dobijemu ljubav njegovu", rekao je vladika Teodosije.
Ona je, ističe, bila primer pravog hrišćanskog života, koji se prenosio ne samo rečima, već i delima.
"Nije nas toliko učila rečima koliko svojim primerom i svojim delima. Sve ono što je podvigom svojim, molitvom i postom i bdenjem zadobila od Gospoda to je delila sa nama i sa svojim najlmilijim i sa sestrma sa kojima je delila sve ovde u manastiru. Molila se ona za svoje bližnje, za decu svoju, za unuke, za svakoga čoveka, ali je znala da nam Gospod jedino može pružiti utehu i ono što nam je preko potrebno, zato nas je sve više prepuštala volji Božijoj. I zaista u smirenju ko čini volju Božiju, on ima Gospoda ispred sebe i onda mu sve bude u životu. I onda kad svi misle da propadamo i da smo pogrešili i da ništa neće biti od nas, onda Gospod pokaže svoju silu i ljubav", kazao je vladika Teodosije.
Na kraju besede, Teodosije se prisetio i poslednjih razgovora sa mati Martom.
"Spasavali su me ceo život, neće me ostaviti ni kada krenem iz ovog života u onaj večni. Neka bi joj bilo po veri i neka bi njen primer podstakao i nas da u smirenju i trpljenju i ljubavi Hrisotovoj, onoj ljubavi koju je i ona imala. Nikada nije prema deci ni prema sestrama nije pokazivala onu zemaljsku, sentimentalnu ljubav, jer je posedovala Božansku ljubav i sa njom je grlila sve ljude, ceo svet. Neka bi Gospod primio njenu dušu u naručije Avrama, gde nema bolesti ni uzdisaja, gde je život večni. A ova zemlja u ovoj svetoj obitelji, sveta kosovsko-metohijska zemlja neka primi njeno telo i sačuva je do drugog dolaska Gospoda našega, do opšteg Vaskrsenja. Večan joj spomen i carstvo nebesko", poručio je Teodosije.
Vladika Ilarion, episkop novobrdski, rekao je da je put mati Marte bio izuzetan, pun vere i hrabrosti.
Monahinja Marta je, ističe, pokazala svoju duboku veru u Boga kroz odluku da se ne odrekne svog deteta koje je toliko želela, čak i kada su je drugi odgovarali.
"Onda kada su joj govorili da ne treba da rodi dete za koje se molila tolike godine jer je mogla sebe da ugrozi, a i život deteta, naravno, ona je imala veru Avramovu i išla putem koji je Bog zacrtao. Zato što je doživela istinu Božiju, blizinu Božiju, zajednicu sa Bogom. Ona je bila jača od svih drugih glasova koji su postojali na ovome svetu. Kasnije to monahinju Martu možda ocenjuje kao ličnost da ona sluša sve i čuje, ali kao da jedva čeka da spusti glavu na grudi i da oslušne glas onoga za kim je krenula odavno. Hvala Bogu ona je slušala taj glas celoga života, rodila novi život i Gospod joj je vratio mnogostruko. To je svima nama na pouku da slušamo taj glas a da živimo tako da bi smo mogli taj glas da čujemo. Ako smo obremenjeni gresima užurbanošću, slastima ovoga života, plodovima onoga koje je milina gedati, ogluvećemo", zaključio je vladika Ilarion.
(Kurir.rs/Kosovo online)