Globalne klimatske promene stavile su pred naučnike novi izazov – kako predvideti oluje, poplave, suše. Tim kragujevačkih stručnjaka razvija prvo softversko rešenje za predviđanje i prevenciju poplava pomoću veštačke inteligencije.
Novi model u predviđanju vodostaja reka i eventualnih poplava kombinuje hidroinformatiku i mašinsko učenje. Da bi analiza bila što preciznija, najvažniji su ulazni parametri. Meteorološki i podaci o nivoima reka, zabeleženi u prošlosti, ključni su za algoritam koji traži uzročno-posledičnu vezu.
“Jednom kada utvrdi tu vezu, mi onda možemo da koristimo tu vezu da predvidimo šta će se dešavati u budućnosti. Dakle kažemo mu, u narednih pet dana ćemo imati takvu meteorološku prognozu, a on kaže na osnovu ovoga što sam video iz istorije, očekujem da će toliki i toliki biti nivoi duž rečnog toka”, navodi prof. dr Boban Stojanović iz DOO "Vodena", Kragujevac.
Rok za realizaciju pilot-projekta za sliv Velike Morave je godinu dana. Sistem će imati univerzalnu primenu i moći će da prepozna nepotpune i netačne podatke.
“Kada dođe do otkaza određenih merača, određenih senzora na različitim stanicama koje se nalaze duž rečnih tokova i kada dođe do podataka koji se ne uklapaju u određene šablone, takvi podaci će biti odbačeni”, ističe prof. dr Miloš Ivanović iz DOO “Vodena”, Kragujevac.
Posle razornih poplava 2014, Srbija je počela da razvija sistem za rano predviđanje. Prvi, za sliv Kolubare, uradio je Institut "Jaroslav Černi“, uz softversku podršku kompanije "Vodena". Na slivu Velike Morave prvi put će biti primenjena veštačka inteligencija.
Prof. dr Boban Stojanović kaže da moraju prvo da snime situaciju na terenu, zatim bjašnjava: “Da sa što većom količinom podataka uđemo u te algoritme veštačke inteligencije, jer oni samo tako mogu da daju relevatne rezultate.”
Na sličnim projektima rade naučnici u svetu, a na našem i istraživači kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta. Cilj je isti: kreiranje i primena preciznih alata za zaštitu od poplava.
Kurir.rs/RTS