Njegovi roditelji su se upoznali u Nišu, otac je iz Jerusalima, a majka Nišlijka. Doktor opšte prakse Nizar Jaber (29) studije medicine igrom sudbine upisao je i završio u Novom Sadu, a sasvim slučajno zaposlio se u Hitnoj pomoći Bačke Palanke, gde su ga kolege, ali i pacijenti prihvatili za kratko vreme!
Rođen je u Jerusalimu, Srbiju je kao dete posećivao slabo, svega nekoliko puta. Iako kaže da mu srpski jezik teško ide, govori ga odlično, ali s majkom i dalje priča na arapskom.
Tamo je završio osnovnu i srednju školu, a onda je poželeo da upiše studije medicine u Nišu, gde su se njegovi roditelji i upoznali davnih dana.
- Moj otac je tamo studirao, školovao se za inženjera. I ja sam želeo da studiram tamo, ali medicinu. Tako je 2014. godine počela moja avantura i život u Srbiji. Došao sam ovde i nisam znao srpski, hteo sam da studiram na engleskom. U Niš sam došao nekoliko meseci pre prijemnog ispita kako bih uzimao privatne časove srpskog - počinje priču za Kurir dr Jaber.
Drama oko upisa
Nije bilo dovoljno vremena da savlada jezik i upiše studije na srpskom. Rečeno mu je da će prijemni za strane studente biti održan u septembru, međutim, sudbina je umešala prste.
- Došao sam u septembru, a dekanka mi je rekla: "Ove godine neće biti studija na engleskom". Šokirao sam se, nisam znao gde ću i šta ću. Posavetovala me je da zovem Beograd i Novi Sad i da se raspitam. Bio sam razočaran! Odmah sam zvao Medicinski fakultet u Beogradu, ali su mi rekli da je juče bio poslednji dan i da više ne primaju studente, molio sam ih, ali su popunili kapacitet. Rekli su mi da zovem Novi Sad - priseća se on.
Kaže, nikada neće zaboraviti ženu koja se tada javila na telefon:
- Zvao sam ujutru u devet sati, a ona mi je rekla da primaju prijave do 11 časova i da je tog dana poslednji dan. Ja nikako nisam mogao da stignem iz Niša do Novog Sada za tako kratko vreme, treba mi šest sati! Zamolio sam je i ona mi je rekla da skeniram svu potrebnu dokumentaciju i da je pošaljem. Proverila je sve, zapisala moje ime i rekla da dođem sutra na fakultet i predam lično dokumenta. Nakon toga sam upisao studije medicine u Novo Sadu. To mi je bio treći izbor, ali je sudbina namestila da baš tu upišem fakultet.
U početku je bilo vrlo teško, nedostajali su mu majka, otac, brat i sestra, koji su i dalje u Jerusalimu... Slabo je govorio srpski, ali je već kroz mesec dana stekao društvo. Lepo su ga prihvatili, zajedno su išli u kafane, bioskop, na izlete, u teretanu...
Borba za specijalizaciju
- Nisam pogrešio što sam doneo odluku da se preselim u Srbiju, srpski narod je jedinstven - rekao je će.
Oduvek je, kaže, imao želju da radi u Hitnoj pomoći, nakon nekoliko meseci rada kod privatnika, sasvim slučajno desilo se i to da dobije posao u Bačkoj Palanci.
- Slao sam CV na više mesta. Jedan drugar mi je rekao da je čuo da u Bačkoj Palanci traže lekare i poslao sam im CV. Nakon nekoliko dana su me zvali na razgovor i tako sam počeo, ali ni to nisam planirao i to je sudbina. Palanka je mali grad, u početku im je bilo čudno kad me vide, ali su mi pomogli svi, i vozači i pacijenti i lekari i sestre, svi su bili dobri prema meni. Vrlo brzo smo počeli da se družimo, te idemo na salaš kod jednog kolege, pa se onda okupljamo narednog puta kod nekog drugog - zahvalan je dr Jaber.
Zaposlen je za stalno, a nada se da će uspeti da dobije specijalizaciju u našoj zemlji, jer bi ovde voleo da ostane.
- To mi je najveća želja! - ističe on.
Najdraže su mu anegdote s pacijentima:
- Uglavnom su to stari ljudi, a ono što mi je simpatično jeste što mi uvek kažu da im ličim na nekoga. Neke podsećam na njihove unuke, čak mi je jedan stariji gospodin rekao da sam isti kao njegov kolega iz vojske!
Bonus video: