Mladi u teretani često podižu tegove do čak 200 kilograma, a lekari upozoravaju da prekomerno i prenaporno vežbanje bez kontrole trenera i zdravstvenih pregleda može da ugrozi zdravlje, pa čak i da ih ubije!
Dvadesetogodišnji mladić nedavno je doživeo moždani udar tokom treninga u teretani u okolini Beograda i nalazi se u komi, saznaje Kurir.
I kad je zima i kad je leto s paklenim vrućinama kao što je ovo sada, mladići i devojke idu na rekreativne treninge u teretane kako bi bili u formi. Tokom leta ne treba obustavljati rekreativno vežbanje, ali bi svaki vežbač pre odlaska u teretanu trebalo da odradi lekarski pregled.
Trener iz Beograda kaže da bi svaka teretana trebalo da ima pravilo popunjavanja zdravstvenog upitnika, u koji će trener imati uvid i na osnovu toga odrediti trening.
Zdravstveni upitnik
- To većina teretana nema, a zaista je neophodno svakom treneru. On te podatke sme da deli samo sa izabranim lekarom klijenta i ni sa kim više - objasnio nam je licencirani trener.
Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, preporučuje svim osobama koje rekreativno vežbaju da pre odlaska u teretanu obave osnovni kardiološki pregled:
- Mlade osobe danas dižu tegove i po 200 kilograma, što nije zdravo ni za koštani sistem. Oni su puni snage, energije, dižu veće težine nego što su kapaciteti njihovog kardiovaskularnog sistema, pa dođe do povećanja pritiska. Inače, za vreme leta je veća posećenost kardiolozima zbog vrućina. Savet mladima je da se ne forsiraju preko granice. Ono što uvek ponavljam je i da na vrućini od 33 stepena, ukoliko se igra utakmica, mora da se prekine kako bi igrači mogli da se osveže, a to važi i za svaki trening.
Dr spec. medicine sporta Sead Malićević kaže za Kurir bi ovakvi treninzi tokom leta na otvorenom mogli da budu opasni, ali da su teretane klimatizovane prostorije.
Opterećenja prema mogućnostima
- Doziranje treninga treba da se izvodi uz stručno praćenje profesionalnog trenera ili instruktora koji će nadzirati rad vežbača, nadgledati da li su opterećenja prilagođenja mogućnostima. Vežbanje može biti neumereno i vežbači često ne znaju ili nepravilno izvode nešto, pa se čak i namerno preopterećuju, jer se vode onim da je više bolje. To apsolutno nije tačno jer rad većeg intenziteta ne mora da donosi bolje efekte, zato se doziranje treninga radi uz prisustvo stručnih lica - ističe dr Malićević.
Dodaje i da su zbog svega toga moguće razne vrste povreda.
- Može doći do povrede u užem smislu, mišića, tetiva, ali i do ozbiljnijih, gde akutno povećanje pritiska može da napravi štetu na krvnim sudovima, naročito na oštećenim krvnim sudovima, čega osoba nije ni bila svesna, i može doći do njihovog pucanja i do smrtnih ishoda. Zato je važno da se utvrdi doziranje preko maksimalne voljne kontrakcije i maksimalnog ponavljanja, gde se utvrdi koja je maksimalna sila, a u odnosu na to se u dogovoru s trenerom napravi trening uz određeni broj ponavljanja serija s prethodno određenom težinom.
Bonus video: