Kako se navodi na stranici Pučke pravobraniteljice, prava zakonska definicija mobinga na radnom mestu ne postoji, ali se mobingom smatra "svaki oblik nasilja na radnom mestu tokom dužeg vremenskog razdoblja koje karakteriše psihičko ili moralno zlostavljanje".
To može uključivati svakojake oblike izdvajanja, izbegavanja, napade na ugled i negativne lične komentare. Mobing, kao oblik agresije, lako se prepoznaje, ali ga je teško opisati ili nabrojati sve oblike mobinga.
Šta je mobing na poslu
Prvu definiciju mobinga napravio je 1984. godine psiholog Heinz Leymann, a po njemu je to "psihološki teror na radnom mestu koji se odnosi na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena od strane jednoga ili više pojedinaca prema, uglavnom, jednom pojedincu, koji je zbog mobinga gurnut u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani, te držan u njoj pomoću stalnih mobizirajućih aktivnosti".
Te aktivnosti, navodi se dalje, "odvijaju se s visokom učestalošću (statistička definicija: barem jedanput u sedmici) i u dužem razdoblju (najmanje šest meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje".
Neki od glavnih primera mobinga:
- Nezasluženo kažnjavanje
- Konstantno kritikovanje
- Upotreba prostih reči, vikanje
- Postavljanje nemogućih rokova
- Menjanje uputsva za rad
- Omalovažavanje onoga što osoba radi
- Podcenjivanje
- Fizičko zlostavljanje
- Pretnje zlostavljanjem
- Uzimanje ličnih stvari, radne opreme
- Zbijanje uvredljivih šala
- Dodeljivanje posla koji osoba nije u stanju da obavi
- Sprečavanje odlaska na godišnji odmor
- Sprečavanje napredovanja
- Zadržavanje informacija
- Ulaženje u privatnost osobe nadziranjem ili praćenjem
- Socijalna izolacija
- Zastrašivanje
- Širenje zlonamernih tračeva
Kako mobing utiče na žrtvu
Mobing na radnom mestu predstavlja ozbiljan problem koji može imati duboke posledice ne samo na mentalno i emocionalno zdravlje žrtava, već i na njihovu motivaciju i produktivnost. Dok bi radno okruženje trebalo biti mesto saradnje, podrške i rasta, mobing ga pretvara u izazovno i nepodnošljivo iskustvo.
Jedan od najvidljivijih načina na koje mobing utiče na motivaciju je smanjenje samopouzdanja žrtve. Neprestano kritikovanje i ponižavanje dovode do toga da osoba počne sumnjati u vlastite sposobnosti. Gubitak vere u sebe može uzrokovati pad motivacije jer osoba više ne vidi smisao u trudu koji ulaže u svoj posao.
Neki od osećaja sa kojima se žrtve mobinga mogu susresti:
- Nervoza i grč u želucu
- Povećana napetost i stres
- Bes
- Preosetljivost
- Nesanica
- Glavobolja
- Bolovi u stomaku
- Problemi s koncentracijom
- Osećaj bespomoćnosti
Šta učiniti u slučaju mobinga
Prvi korak u rešavanju takve situacije može biti traženje podrške od nadređenih, kolega ili stručnjaka za ljudske resurse. Otvorena komunikacija o problemu ključna je za rešavanje situacije. Takođe, osobe koje doživljavaju mobing trebaju potražiti profesionalnu pomoć kako bi se nosile s emocionalnim posledicama.
Ako osoba ima osećaj da je žrtva mobinga, diskriminacije ili da se na njoj provodi bilo koji oblik zlostavljanja, možete pokušati da učinite sledeće:
- Za početak, potrebno je jasno i glasno reći osobi koja izvršava mobing da takvo ponašanje nije prihvatljivo te da smesta prestane s takvim ponašanjem. Ovo se može učiniti u prisustvu treće osobe ili predstavnika sindikata.
- Na odmet nije ni vođenje dnevnika u kojem se beleži datum, vreme i događaj sa što više detalja. Potrebno je zabeležiti i ishod događaja i imena prisutnih svedoka.
- Potrebno je i čuvati kopije mejlova i poruka koje se dobijaju od osobe koja vrši mobing, kako bi svi podaci bili na jednom mestu.
- Izvan radnog mesta, može se obavestiti doktor medicine rada s kojim poslodavac ima sklopljen ugovor za usluge specifične zdravstvene zaštite. Ako takav ugovor ne postoji ili se ne može doći do tog lekara, može se obratiti izabranom lekaru opšte prakse.
- Racionalan razgovor s članovima porodice i prijateljima može pomoći. Ovde je važno da se ne pretera s istresanjem problema na druge, a pritom se opsesivno koncentrišući na situaciju mobinga, budući da porodica i prijatelji mogu loše prihvatiti takvu reakciju i postati neosetljivi na problem.
Kurir/Telegram.hr