Tim koji je predstavio ministar ministar zdravlja Zlatibor Lončar koji čine epidemiolozi, doktori medicine rada i drugi stručnjaci baviće se uticajem litijuma na zdravlje.
Ovom temom bavili su se i gosti emisije Puls Srbije na Kurir televiziji Predrag Mijatović, generalni sekretar Saveza inženjera, rudara i geologa Srbije i prof. dr Ivica Jakovljević, sa Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici.
- Uvek kada ste u prilici da na odgovoran i ekonomski opravdan način eksploatišete nešto što je prirodom dano uvek ste u prednosti. Napredak čovečanstva i tehnologije vezan je za geologiju u rudarstvo. I eksploatacija ovog ležišta litijuma je nešto što bi, ukoliko se uradi u skladu sa svim zakonskim propisima, poštujući uslove o zaštiti životne sredine apsolutno doprinelo boljitku i ukupnom ekonomskom razvoju Srbije - konstatovao je Jakovljević.
Mijatović je podsetio da ne postoji rudarska aktivnost koja u nekom procentu ne utiče na životnu sredinu, ali da podzemna eksploatacija koja je planirana za Srbiju ima znatno manji uticaj na tom polju.
- Svaka rudarska aktivnost za sobom povlači određenu degradaciju životne sredine u kojoj se sprovode takve aktivnosti. Određeni uticaj po okolinu ima podzemna eksploatacija. Daleko veći uticaj ima površinska eksploatacija. U ovom konkretnom slučaju predviđa se podzemna eksploatacija - kaže Mijatović i dodaje:
- Sa druge strane mi imamo sve zakone i propise koji regulišu zaštitu životne sredine, promet opasnih materijala, eksplozivnih sredstava, način na koji se vrši sanacija materijala koji je izložen hemikalijama. Što se tiče zaštite životne sredine Srbija ima sve te propise kojih mora da se pridržava pre svega zbog Evropske unije. Imamo taj ekološki pasoš za proizvod koji treba da se napravi u Srbiji i da se plasira ne evropsko i svetsko tržište. Taj pasoš garantuje da je određeni proizvod na ekološki način napravljen. Prema tome što se tiče zaštite životne sredine tu je sve regulisano uz osnovu da svi ti projekti moraju da budu urađeni na najvišem nivou.
Jakovljević se saglasio da podzemna eksploatacija donosi mnoge prednosti:
- Nema mnogo dileme. Mi imamo ležište koje će podzemnom eksploatacijom doneti mnoge prednosti. Čitav proces se odvija duboko ispod površine zemlje na dubini od 350 do 700 metara. Uticaj na životnu sredinu je znatno manji nego da se radi o površinskoj eksploataciji. Takva eksploatacija apsolutno može da se odvija na bezbedan, siguran, ekonomski isplativ i održiv način. Da minimizira kompletni uticaj eksploatacije na životnu sredinu.
Mijatović se dotakao pitanja upotrebe sumporne kiseline.
- U procesu prerade rude koja se dole bude eksploatisala i iznese se na površinu, e onda nastaje ta prerada rude da bi se od nje dobio koncentrat ili taj litijum karbonat koji se koristi u privredi. E sad, u tom procesu koristiće se određene količine kiseline. Kad se kaže sumporna kiselina, sama po sebi ona predstavlja, pod znacima navoda opasnu kiselinu - rekao je Mijatović i dodao:
- Međutim, ceo taj proces dobijanja koncentrata neće se obavljati u nekom otvorenom sistemu na nekoj livadi, u nekim kazanima, u nekim koritima gde će se otpadne materije jednostavno prosipati na sve strane. To se sve radi u jednom kontrolisanom sistemu koji je zatvoren, gde će sve količine kiseline koje se budu iskoristile u procesu dobijanja karbonata prečišćavati, reciklirati i koristiti dalje u samom procesu proizvodnje. Drugo, tu se nigde sad ne navodi, a to je jedan vrlo bitan element, nije isto da li se koristi stopostotna koncentracija sumporne kiseline ili u nekom određenom razblaženju. To pravi značajnu razliku.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video: