Diana Budisavljević, tokom Drugog svetskog rata, spasila je više od 15 hiljada dece iz koncentracionih logora širom Nezavisne Države Hrvatske. Njen praunuk Leonardo Rašica, u čast Dianinog herojstva, otisnuo se na jedinstveno putovanje - da upozna one koje je njegova prabaka spasla i napiše knjigu o njima. Jutarnji program televizije Kurir donosi vam ekskluzivan intervju sa Leonardom Rašicom o tome.
Šta ste znali o vašoj prabaki, kako ste saznali sve te stvari o njoj?
- Do svoje 30. godine nisam znao ništa o njoj, jer moja baka, Dianina ćerka, nije ništa spominjala. Moj otac je umro, a da o tome nije ništa znao. Kada je 2002. moj deda imao šlog, baka je morala da se preseli. Ja sam čistio kuću i našao novine na hrvatskom jeziku, koji nisam razumeo. Shvatio sam da tekst u njima ima veze sa koncentracionim logorima, decom i Dianom. Poslao sam to u Njujork, oni su mi preveli. 2003-će sam konačno saznao sve o ovoj priči i počeo da tražim tu decu. Odmah mi je palo na pamet da pišem knjigu o tome. Mislio sam da bi najvažnije bilo da upoznam preživele, da saznam kako im je bilo u logorima, kako su bili spaseni, čega se sećaju.
Konačno ste upoznali tu decu, iako oni nisu više deca.
- To je najbolji deo mog putovanja u Srbiju. Ovde sam bio prvi put pre 11 godina. Pozvale su me crkva i vlada, da primim medalje i počasti u Dianino ime. Za mene je najvažnije bilo da upoznam tu decu. Želeo sam da ih posetim u njihovim domovima, da detaljno razgovaramo. Tada sam imao vremena samo za jedan susret. Tek sam ove godine uspeo da ostanem duže, čitavih mesec dana. Posetio sam šestoro dece i oni sada imaju između 85 i 95 godina, ali su veoma jaki - fizički i mentalno.
Pretpostavljam da je to bio veoma dirljiv susret?
- Jeste, bio je, naročito za muškarce. Žene su čvršće. Muškarci ponekad plaču i kažu da im je Diana podarila novi život. To je zaista bio jedan od najvažnijih trenutaka u mom životu.
Od svih susreta koje ste imali, koji vam se najviše urezao u pamćenje?
- Ne bi bilo fer da ikoga izdvajam, stekao sam divne uspomene sa svima. Ipak, prvo dete koje sam upoznao, Ostoja, to je bilo pre 10 godina, išli smo kod njega kući, a tamo me je čekala jabuka na stolu. On mi je objasnio da ta jabuka ima veliko simboličko značenje. To je bilo 2013-te, a 70 godina pre toga Diana je njemu i njegovom bratu dala jabuku. Sada imam fotografiju nas dvojice sa jabukom. Tu je bila i igračka u obliku mačke, koja ga podseća na dane posle logora, kada je živeo u štali i kada mu je jedini prijatelj bila jedna mačka.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: