Lazanski je preminuo 4. avgusta 2021. godine u 71. godini života. U intervjuima se obično bavio vojnim, geopolitičkim i temama vezanim za međunarodne odnose, a ovo je je 11 interesantnih činjenica koje je retko ko znao o njemu:
2. Oduvek voli fudbal i Zvezdu
3. Dugo je vozio vojni maslinasti džip iz 1944. godine
Od gostioničara iz Bele Crkve kupio je vojni maslinasti džip iz 1944. godine. Džip je poticao iz Normandije, a dodeljen je Jugoslovenskoj narodnoj armiji kao tehnička pomoć posle Drugog svetskog rata. Belocrkvanski gostioničar pazario ga je na nekom otpadu i iznajmljivao filmadžijama. "Glumio" je u nekoliko scena "Užičke republike", spektakularno sleteo sa mosta u 'ladnu Moravu, ali je na kraju završio kao atrakcija parkinga ispred zgrade "Politike".
4. Dva najopasnija životna iskustva bila su mu let iračkim helikopterom iznad Irana i boravak u Čečeniji
Na Havajima je plovio podmornicom, poznatijom kao lovac drugih podmornica, a onda se ukrcao na raketni razarač "kohren DDg21" (vrsta ratnog broda). Panoramski je poleteo sa nosača aviona. Jedno od najopasnijih životnih iskustava mu je let iračkim helikopterom 1986. godine, kada je potpisao da će leteti na sopstvenu odgovornost, iznad same granice teritorijalnih voda Irana. Kao ne mnogo bezbedniji zadatak ističe Čečeniju 96. i 99. godine.
5. Omiljena destinacija - Avganistan
- Poseta toj državi je kao da ste se vratili tri stotine godina unazad. Nema industrije, nema železničke pruge, nema kriminala. Tamo te niko neće pokrasti, ali ako vređaš islam, u stanju su da te ubiju. Vazduh je čist, odlična je klima - opisuje Lazanski i pominje da ga najviše iznenađuje činjenica da su ljudi čisti, da su im haljine (galabije) uvek kao sneg bele, iako ne mare, a i nemaju mnogo uslova za higijenu.
6. Najlepša godina u životu 1977. - vojska u Bitolju
- Tamo sam služio vojni rok 1977. godine. Za vreme služenja vojnog roka najviše sam voleo jutarnje smene straže. Tad sam bio u najboljoj fizičkoj kondiciji, to mi je najlepši period života. Kad me neke dame pitaju zašto se knjiga zove "Jutarnja patrola", a pošto u knjizi ima i se*sa, obično kažem: "Zato što su jutarnje e*ekcije kod muškaraca najsnažnije. I dame su zadovoljne odgovorom - sa setom u glasu rekao je u jednom intervjuu Lazanski.
7. Prvi tekst koji je napisao bio je o francuskoj Legiji stranaca, a Čaušesku je svoj poslednji intervju dao baš njemu
- Bio sam sa Elenom i Nikolajem na ručku, obećali su mi besplatno letovanje u njihovoj vili na Crnom moru. Ubiše ih, propade mi letovanje. Svašta sam ga pitao i o svemu je pričao, bez ljutnje. Rekao mi je: "Znam da me je Gorbačov otpisao"! Nije predosećao svoj kraj, ali u našoj ambasadi jesu. "Ovde je takva tišina, nešto će da pukne, zasigurno", govorili su tada.
8. Neobičan hobi - godinama sakupljao sablje
9. Prva puška od drveta - poklonio mu komšija iz Foče
Pošto je njegov otac dobio prekomandu u Foču, Miroslav je sa majkom letnje raspuste provodio u tom bosanskohercegovačkom gradu. Vreme su provodili u kući Fočaka Latifa, koji mu je poklonio prvu pušku izrezbarenu od drveta.
10. Deda sa majčine strane bio jedan od boraca na Solunskom frontu
Deda s majčine strane, Radoslav Živković bio je jedan od boraca na Solunskom frontu, a njegovo ime može se pronaći i u monografiji „100 junaka Solunskog fronta“.
11. Nije pio, nije pušio, nije obilazio kafane
Jednom prilikom za sebe je rekao: "Ja sam klasičan novinar, samo što ne pijem, ne pušim i ne obilazim kafane".
Inače, u intervjuima se obično bavio vojnim, geopolitičkim i temama vezanim za međunarodne odnose, a u jednoj od retkih prilika govorio je i o svom - ocu.
Jednom prilikom, u intervjuu za Sputnjik Srbija, Lazanski je podelio neke detalje iz života svog oca, Vladimira Lazanskog, poreklom Slovenca, vojnika Kraljevine Jugoslavije.
"Moj otac je bio u Aprilskom ratu. Njegova inženjerijska četa je utvrđivala granicu prema Albaniji, on je bio u sastavu Treće armije dole na jugu kao potporučnik i povlačio se kada su Nemci presekli i ušli u Skoplje. Pošto nisu mogli ka severu, oni su se povlačili ka jugu, zajedno sa Englezima i Novozelanđanima. Oko 2.000 oficira i podoficira je zarobljeno, zajedno sa Englezima", počinje priču Lazanski.
"Englezi su rekvirirali jedan grčki brod, ukrcali nekih 500 oficira i brod je išao iz Kalamate, oko Peloponeze, i naleteo na minu 27. maja 1941. i tu se podavilo i poginulo oko 440 oficira Jugoslovenske kraljevske vojske, uključujući tri generala. Moj otac je preživeo taj brodolom, eksplozija ga je odbacila u vodu, ali su ih Nemci sačekali na obali i onda su ih sve ukrcali u vagone i pravac - logor. Tamo je bio do maja 1945. godine, ali mu je priznat status borca NOB-a od 1. septembra 1944. Zašto? Zato što je kralj Petar naredio da se od tog 1. septembra svi oficiri i vojnici Kraljevske vojske stave pod komandu maršala Tita. Pošto oje moj otac razmišljao u pravnim kategorijama, a ne u vojničkim, stavljen je pod status borca tada, a ne od kada je bio u logoru", ispričao je Lazanski.
"Kao inženjerac, prvo je gradio most preko reke Fojnice i tu je upoznao moju pokojnu majku Velinku, iz bogate porodice. Deda po majci mi je bio jedan od 100 najhrabrijih junaka Solunskog fronta. Otac mi inače nije bio član partije. Posle toga je prebačen u inženjeriju u Karlovcu, gde sam se ja rodio. Gradio je mostove, vijadukte, čak i aerodrom Ćilip u Dubrovniku."
Na pitanje voditeljke, kako uz tako jak "pedigre" nije krenuo očevim stopama, Lazanski je rekao:
"Video sam kako je on prošao. On je imao završenu gimnaziju u Zagrebu, zatim Vojnu akademiju Kraljevine Jugoslavije, znači on nije bio oficir JNA koji je došao iz šume. Penzionisan je u 43. godini života kao bivši kraljevski oficir. Više nije bio potreban. Potreban je bio dok je iškolovao oficire, kada ih je iškolovao, više nije bio potreban. Tada se razmišljalo u političkim kategorijama", rekao je Lazanski, i dodao:
"U Trebinju su ga svi zvali 'bivši', jer je bio bivši oficir. Meni tako nešto nije trebalo, jer znate li kako je u vojsci? Ti možeš da budeš pametan, ali ako neko ima viši čin, on je pametniji."