Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najveće šanse na tržištu rada imaju inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama...

Budući studenti pri odabiru fakulteta imaju različite kriterijume. Za neke je najbitnije da studiraju ono što ih interesuje, drugi žele da izaberu profesiju koja vodi do dobro plaćenog posla, dok na neke najviše utiče mišljenje roditelja i prijatelja. Ima i onih studenata kojima nije važno koju fakultetsku diplomu će imati, sve dok imaju neku.

Rezultati istraživanja koje je sproveo portal edukacija.rs, a u kome je učestvovalo 1.069 studenata-ispitanika, otkrili su glavne motivatore kao odgovor na pitanje „Zašto ste se odlučili za smer koji studirate?”.

Više od polovine studenata (54%) je smer izabralo zbog toga što vole određenu oblast, dok je gotovo izjednačen broj onih koji su obrazovanje birali na osnovu visokih plata koje se vezuju za izabranu profesiju (20%) i onih koji nisu znali šta bi drugo upisali (19%). Najmanje je studenata (7%) kod kojih je u izboru studijskog programa presudio uticaj roditelja i prijatelja.

Koliko se razlikuju motivi najbolje pokazuju lični primeri pojedinaca. Evo šta o izboru fakulteta kaže Tihomir, student Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu:

„Ekonomski fakultet sam upisao jer sam završio sam srednju ekonomsku, za koju sam imao dovoljno bodova nakon osnovne škole, pa je to osnovni razlog. Mislim da sam vremenom zavoleo ovu profesiju i jednostavno nisam znao šta drugo da upišem, jer mi je za spremanje prijemnog iz neke druge oblasti trebalo dosta vremena. Bilo mi je jednostavnije da nastavim u istom pravcu i da se onda, nadam se, i bavim ovom profesijom. U svakom slučaju, bilo mi je najbitnije da upišem nešto i da steknem diplomu fakulteta, a Ekonomski fakultet je bio logičan nastavak mog školovanja, bar ja tako mislim.”

S druge strane, Zorana, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, vodi se sasvim drugim principima. O svom izboru kaže:

„Studiram novinarstvo zato što želim da se bavim tim poslom, to je ono što volim i što želim da radim ceo život. Odavno mi je poznato da ova profesija nije jedna od najplaćenijih, ali to mi svakako nije ni bitno.“

Naravno, ima i predomišljanja i odustajanja. Aleksandar, student arhitekture u Beogradu planira da na pola puta do diplome promeni fakultet:

„Studiram arhitekturu jer sam odrastao uz ideju da ću, kao i moji roditelji, biti arhitekta i da ću se isključivo time baviti. Svestan sam da je to dobra profesija, pa sam mislio da će mi biti lakše da po završetku nađem posao, jer mi u tome mogu pomoći roditelji. Međutim, sada kada sam na polovini studiranja, tražim način da se prebacim na drugi fakultet, jer nisam siguran da ću završiti arhitekturu. Sada shvatam da je to ipak bila pogrešna odluka, ali možda još nije kasno da pronađem način da se bavim nekim drugim poslom u životu. “

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najveće šanse na tržištu rada imaju inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari sa odgovarajućim specijalizacijama, kao i stručnjaci za finansije.