Postavlja se logično pitanje, kakve efekte imaju časovi pri kraju jednog takvog napornog dana i koliko naša deca stvarno nauče na takvim časovima?

Već decenijama se govori o tome da su učenici osnovnih, a naročito srednjih škola preopterećeni količinom gradiva koje bi trebalo da savladaju i fondom časova tokom jedne školske godine. Školske obaveze koje ih čekaju kod kuće i sedam časova koji se u popodnevnoj smeni završavaju u 19:15h čine radni dan jednog školarca predugačkim za njihove godine. Postavlja se logično pitanje, kakve efekte imaju časovi pri kraju jednog takvog napornog dana i koliko naša deca stvarno nauče na takvim časovima?

Kako izgleda „radni dan” jednog učenika?

Svima nama, koji smo već izašli iz školskih i studentskih klupa, školski dani deluju kao najbezbrižnije i najlepše doba. To je verovatno zbog toga što žalimo za tim godinama, a mnogo manje za obavezama koje smo tada imali. Naime, naš radni dan danas traje oko 8 sati, a zaboravili smo da je tokom škole trajao mnogo duže. Ukoliko je u pitanju popodnevna smena i po rasporedu je tog dana predviđeno sedam časova (što je često slučaj), poslednji čas se završava u 19:15h. Tokom tih sedam časova učenika često očekuje jedna provera znanja (usmeno ispitivanje ili pismeni zadatak) i domaći zadatak iz jednog ili više predmeta. Sve to mora da se postigne tokom prepodneva, uz dva obroka i spremanje za školu… Kako bi uspeo u tome, učenik mora da počne sa obavezama već u 9h, što znači da njegov radni dan traje više od 10 sati.

Koliko jedan tinejdžer može da nauči posle 9 sati rada?

Profesori i školski sistem ne prave razliku između prvog i poslednjeg časa u rasporedu, iako je razlika ogromna. To je samo jedan mali deo potpunog zanemarivanja potreba učenika u školskom sistemu. Naime, profesor koji „ispredaje” unapred pripremljenu lekciju u 18:30h ne obraća pažnju na to kakva je koncentracija učenika i da li su u stanju da nešto nauče. On računa da je lekcija obrađena i da učenici treba da je znaju. Naravno, tokom zamornog ex cathedra predavanja, učenici imaju još taman toliko koncentracije da povremeno pogledaju na sat i vide za koliko će zvono označiti kraj agonije…

Savremene metode kao rešenje

Škola svakako ima presudnu ulogu u skraćivanju nastave i istovremenom povećanju efikasnosti. Prema rezultatima istraživanja koje je sprovela Savremena gimnazija, oko 70% prosečnog školskog časa u Srbiji prođe u administrativnim obavezama nastavnika, pripremi časa i drugim aktivnostima koje nisu u vezi sa gradivom.

Zastarele nastavne metode i ex cathedra predavanja koja zanemaruju učešće učenika, kao i nastavna sredstva iz 19. veka, čine skraćenje radnog dana jednog učenika gotovo nemogućim. Savremena gimnazija je na osnovu rezultata istraživanja koje je sprovela, kao i kroz višegodišnji rad na kreiranju savremene nastave, došla do „idealnog” časa od 30 minuta.

Kreativni časovi uz modernu tehnologiju

Ozbiljan IT sistem koji omogućava digitalno obavljanje administrativnih poslova, ogromna baza multimedijalnih lekcija i materijala za svaki predmet, komunikacija učenika i nastavnika u bilo kom trenutku, korišćenje neograničenog broja aplikacija za učenje, digitalnih svezaka i knjiga, interaktivnih digitalnih tabli umesto krede i sunđera, čine nastavu u Savremenoj gimnaziji verovatno najefikasnijom i najkreativnijom u regionu.

Savremen plan i program

Plan i program u obrazovnom sistemu Srbije ne menja se ni približno brzo kao svet oko nas. Našoj deci je potrebno znanje za svet u kojem će živeti, učiti i raditi. Savremeni plan i program i nastava zasnovana na multimedijalnim izvorima znanja i modernoj tehnologiji su jedini garant efikasnog obrazovanja. Gimnazija koja radi po programu i ovlašćenju Univerziteta Kembridž stavlja učenika u fokus nastave i vodi računa o njegovim potrebama i mogućnostima, i kreira časove tako da učenje bude zanimljivo, a dan pravilno iskorišćen. Upravo to je dokaz da uz potpunu posvećenost učenicima i savremen pristup obrazovanju, deca u Srbiji mogu da uče na daleko efikasniji način.