Ima li goreg saznanja od onog da vas neko gleda u oči i… laže.

Zašto uopšte ljudi lažu? Doktor Leonard Saks, ekspert za poligrafe i profesor psihologije na Univerzitetu Brandejs, kaže da je u današnjem svetu praktično nemoguće da prođe i jedan jedini dan, a da nešto ne slažemo. Tome u prilog govore i istraživanja.

Psiholozi sa Univerziteta Virdžinija želeli su da potvrde Ničeovu tezu da je laganje ‒ način života. Napravili su studiju sa 147 ispitanika različitih godina (između 18 i 71) i od njih zatražili da vode dnevnik svojih laži. Tokom nedelju dana, ispitanici su zapisivali svaku, ma i najmanju neistinu koju su izgovorili. Rezultati su iznenađujući: svaki od ispitanika slagao je bar dva puta dnevno!

Neistinama su jednako skloni i muškarci i žene, a određeni odnosi sa sobom skoro obavezno „vuku” i laži. Konkretno, studenti lažu roditelje u svakom drugom razgovoru. Pri tom, ovde se ne misli na bezazlene laži poput „Sve je u redu” ili „Dobro sam”. Govorimo o lažima koje svesno odaju pogrešan utisak o našem mišljenju ili stanju u kom se nalazimo.

Čemu uopšte sve te laži? Pomenuto istraživanje kaže da su ljudi skloniji lažima u trenucima kada su njihovo znanje ili doživljaj sebe samih dovedeni u pitanje. Isto tako, lažemo kada svesno želimo da izbegnemo konflikt (to su sve one situacije kada pohvalimo komšinicinu novu frizuru, bliskoj prijateljici kažemo da joj te pantalone odlično stoje ili gužvu u saobraćaju navedemo kao razlog kašnjenja). Tu je, naravno, i laž nad lažima: „Važi, javiću ti se.”

Da li je moguće „pročitati” laž?

Majstore zablude je skoro nemoguće prepoznati. Po njima su stvoreni svi oni likovi u filmovima za koje je detektor laži ‒ dečja igra. Međutim, „obični” ljudi se često odaju. Evo nekoliko saveta kako da prepoznate kada neko nije... najiskreniji.

Obratite pažnju na pet stvari: ruke, oči, dodirivanje lica, glas i stav.

Ruke

Osoba koja nešto krije često nesvesno ruke drži u džepovima. Isto tako, skriveni bes najlakše se prepoznaje po skupljanju šaka u pesnice. Zato uvek verujte osobi koja vam se obraća otvorenih šaka.

Oči

Ukoliko vas sagovornik ne gleda u oči, zasigurno nešto krije. Pogled udesno „odaje” želju da se sagovornik istinski nečega priseti, a pogled ulevo obično znači da smišlja laž. Gledanje nadole je svakako znak da neki detalj ne želi da otkrije.

Dodirivanje lica

Osoba koja izgovara laži sklona je dodirivanju usana, kao da time želi da prikrije i neistinu. Isto tako, laganje pojačava lučenje adrenalina, zbog čega se šire i krvni sudovi u nosu, pa nos počinje da svrbi. Ako sagovornik kine ‒ verovatno je da ni ne govori istinu.

Glas

Laž se uvek čuje: glas postaje piskutav, u govoru se pojavljuje mnošto nepotrebnih detalja, ponavljaju se i cele rečenice, osoba zamuckuje i kao da odugovlači.

Stav

Kada lažemo više se znojimo, a to stvara nelagodu. Ako sagovornik pocrveni, izgleda kao da „guta knedlu” ili preterano trlja vrat ‒ nešto krije. Sa druge strane, stav superheroja (sa rukama na struku ili kukovima), znači da vas sagovornik sluša, zainteresovan je i spreman da vam pomogne.

Najlepše kod ovih „trikova” je što su upotrebljivi svuda, i u privatnom i u poslovnom okruženju. Uz to, univerzalni su. Kojim god jezikom da govorite, reagujete na isti način jer je većina ovih gestova proizvod hemijskih reakcija u telu i teško je sakriti ih. Zato ih se setite kada vam sledeći put kolega, klijent ili saradnik skrate rok za završetak projekta ili vaš zahtev proglasi nemogućim.

Ali ne zaboravite da ove trikove u otkrivanju neistina „uparite” sa odgovarajućim radom na sebi i primenjivim znanjima. Tada će vam i svet biti na dlanu. Najiskrenije.