Kada ste freelancer, nema podrazumevanih stvari. Javljajte se na telefon, odgovarajte na mejlove… Kao što znate, mnogi projekti se menjaju u hodu, pa budite u toku. Tako ćete sprečiti sve „kreni-stani” korake. I, naravno, svaku nejasnoću na koju naiđete, rešavajte odmah

Sve je više IT profesionalaca u Srbiji koji se odlučuju da posluju u freelance režimu. Da li je i koliko ovo siguran posao?

Svaka priča ima dve strane, pa tako i freelance. Pre svega, pitanje je da li posmatrate iz ugla poslodavca ili klijenta.

Kada se uopšte javlja potreba za freelancerom?

Svako poslovanje u nekom trenutku naiđe na „rupu”. Odjednom se pojavi zadatak koji niko od zaposlenih ne može da ispuni na pravi način. Postoje dve mogućnosti: otvoriti novo radno mesto (i nadati se da će se to isplatiti i da je novostvorena potreba trajna) ili angažovati freelancera. Jer, koliko god da to angažovanje košta, to ulaganje je manje od isplaćivanja mesečne zarade i svih doprinosa na duže staze.

Freelance angažman je i dalje najčešći u IT industriji. Grafički dizajneri, programeri, producenti, dizajneri moblnih aplikacija… Sve ovo su zanimanja koja često nisu zastupljena u velikim korporacijama i oni se oslanjaju na „slobodne strelce” koji će, po potrebi, unaprediti i olakšati njihovo poslovanje.

Uz to, nov „mozak” daje i novu perspektivu i unosi drugačija iskustva. To i dalje treba da bude neko ko ima potrebna znanja, poštuje rokove i uklapa se u postojeći tim. Imajući sve ovo u vidu, šta vi kao freelancer možete da učinite da jednokratna saradnja postane trajna?

Rob Biderman, jedan od osnivača kompanije HourlyNerd, izdvaja četiri zahteva.

1. Zablistajte na samom početku

Da bi vas uopšte uzeli u razmatranje, morate da stvorite „prostor” da vas pronađu. Web strana (i dobar SEO) olakšava da se do vas dođe. Drugi način je preporuka. Poznajete nekog od zaposlenih, sa nekim članovima tima ste već sarađivali ili vas preporučuje neko iz vaše struke.

Ne zaboravite da na svoju veb stranu postavite i preporuke prethodnih poslodavaca. Naravno, na sajtu predstavite i svoje radove. Nov (potencijalni) poslodavac će se tako upoznati sa vašim stilom, pristupom i mogućnostima. Pre samog upoznavanja, istražujte. Upoznajte se s kompanijom koja želi da vas angažuje, saznajte koji su njihovi biznis ciljevi i slično. Ako se ne razumete, saradnja neće biti dobra. Na primer: kolike su šanse za uspeh dizajnera vegetarijanca u kompaniji koja pravi proizvode od krzna?

2. Dogovarajte se

Potrudite se da pre početka rada na projektu sve bude rešeno: rokovi, dinamika, zadaci, ciljevi, honorar. Kao što vi imate mnogo pitanja, imaće ih i poslodavac: koliko vam je vremena potrebno za svaku od etapa, koje kompjuterske programe koristite, kako ćete dostavljati svoje radove… Ne zaboravite da „uračunate” i sastanke na kojima ćete proveravati šta je do tog trenutka urađeno i da li su rokovi ispoštovani. Zato se potrudite da svaku prepreku na koju naiđete na vreme podelite sa poslodavcem. On će tada poštovati vašu otvorenost i lakše ćete pronaći rešenje.

3. Budite deo tima

Bez obzira što ste „sa strane”, dok projekat traje ‒ vi ste zaposleni kompanije. Poštujte njihova pravila oblačenja, ponašanja, poslovanja. Prisustvujte sastancima, učestvujte u razvoju ideja, stvarajte nove kontakte. Ukratko, u svoj raspored uključite i neplanirane odlaske kod poslodavca.

4. Sve je u komunikaciji

Kada ste freelancer, nema podrazumevanih stvari. Javljajte se na telefon, odgovarajte na mejlove… Kao što znate, mnogi projekti se menjaju u hodu, pa budite u toku. Tako ćete sprečiti sve „kreni-stani” korake. I, naravno, svaku nejasnoću na koju naiđete, rešavajte odmah.

Na kraju, biti freelancer je u mnogim aspektima odlično. Imate „klizno” radno vreme, možete da ceo dan budete u pidžami i istovremeno završite sve svoje obaveze, kancelarija je vaš omiljeni deo stana… Sa druge strane, to je i najhrabrija odluka koju ste doneli. Zato se potrudite da uspe. Jer ‒ koliko je nekoliko „korporativnih” radnih dana značajno u odnosu na čitav radni vek po vašim pravilima?