Nema prečice do uspešnog koncepta za dizajn. Morate stalno da učite, čitate, istražujete, pronalazite nove stvari i stvarate

Ovo je savet Deniz Bozler, čija knjiga „Kreativna anarhija“ govori o važnosti razumevanja pravila dizajna, ali i o načinima njihovog zaobilaženja. Knjiga nudi deset pravila dizajna, uključujući neka poput: „Poruka je zapovest“, „Kompjuter je samo alat“ i „Zapamtite osnove“.

Mnogi će se zadržati na poslednjem, desetom pravilu, koje glasi: „Prekršite jedno pravilo“.

„Sposobnost da pomerate granice je oduvek cenjen kvalitet. Ona pokazuje da ste spremni da idete dalje nego što se od vas očekuje, ali i da ste spremni da uložite vreme i kreativnost u vaš dizajn. Pomeranje granica pokazuje i da ste mislilac i da volite da radite, da niste neko ko samo izvršava zadatke", navodi Deniz Bozler.

Ipak, pre nego što počnete da kršite pravila, morate dobro da ih naučite i savladate. Prvo i najvažnije pravilo koje Bozlerova navodi u knjizi jeste: „Poruka je zapovest“. Pred vama je deo koji objašnjava zašto je bitno za svakog dizajnera da ume da prenese poruku na pravi način.

Poruka je zapovest

Komunikacija je osnov svega: brošura, logotipa, reklama, plakata, pozivnica, majica, veb stranica, aplikacija, omota knjiga, časopisa, gerila marketinga, pakovanja i materijala za stvaranje brenda. Svi oni treba da prenose informacije do potrošača.

Komunikacija utiče na sve elemente dizajna, čak i na estetiku. Deo dizajnerskog posla jeste da učini da stvari izgledaju dobro. Ali ako one samo izgledaju dobro, neće služiti ni potrošačima ni brendu. Zadatak dizajnera jeste da na pravi način prenese poruku i da je potrošači razumeju. Komunikacija je zato najvažnija.

Kaži i pokaži

U dizajnu dominiraju dve vrste komunikacije: vizuelna i verbalna, koje zajedno komuniciraju sa klijentima. Verbalna komunikacija je najčešće deo posla marketinških stručnjaka i pisaca reklama, dizajn je može unaprediti, ali ništa više od toga.

Zato je primarni način komunikacije dizajnera kroz vizuelni domen. Vizuelni uticaj ima moć da proda proizvod, pokrene brend i obezbedi mu snažan uticaj obraćajući se širokoj publici. Slogani koji se lako pamte jesu dobri, ali vizuelne poruke obično mnogo duže ostaju u sećanju.

Postoji razlog zašto se tako često govori: „Pokaži, umesto da kažeš“. Primera radi, slika jagode će pre formirati utisak u umu potrošača nego napisana reč jagoda. Dizajneri bi trebalo da se oslanjaju i na lična iskustva, ali i da poznaju kulturu potrošača.

„Ako im ponudite nešto prepoznatlljivo, veća je šansa da će brže i primiti poruku. Ovo pravilo ne važi samo za slike, već svi elementi, od fonta slova do odabira pozadine, boja... sve što čini vizuelni identitet mora da izgleda dobro”, navodi Bozlerova.

Forma prati funkciju

Ova ideja nije ništa novo, ali je očigledno da je uvek treba ponavljati.

„Obožavam dobre reklame. Pogotovo one koje postanu toliko popularne da se mahnito dele po društvenim mrežama i ljudi danima pričaju o njima. One su vrlo često odlične, jer se o njima priča i brzo se prenose i šire, ali su nekad potpuno nefunkcionalne“, navodi Bozlerova.

Bozlerova piše kako se jedne godine na Superboulu pojavila reklama o kojoj su kasnije svi, pa i njeni studenti danima pričali. Ljudi su zapamtili boje, upečatljive slike i zanimljivu priču, ali na kraju niko zapravo nije mogao da se seti šta je bio reklamirani proizvod.

„Forma je nadvladala funkciju i poruka se izgubila“, ističe Bozlerova.

„Funkcija jeste važna, ali to ne znači da ona treba da isključi postojanje forme. Primera radi, postoji mnogo veb sajtova koji su funkcionalni, ali ne izgledaju dobro. Oni komuniciraju sa potrošačima, ali nisu prijatni za korišćenje, te time mogu da odbiju jedan broj potencijalnih klijenata.”

Forma i funkcija trebalo bi da se nadopunjuju i balansiraju kako bi se postigao maksimalan uspeh. „Vaš prioritet treba da bude isticanje poruke, koja postavlja osnovu za stvaranje celog koncepta dizajna. Zatim treba da uskladite poruku sa pravim elementima dizajna. To je svojevrsna kombinacija odabira fonta, slika, boja i oblika koji na najbolji način odslikavaju taj koncept. Ako uspete da privučete i da informišete potrošače – čestitam. Pronašli ste pravi balans“, navodi Bozlerova.

Hijerarhija

Hijerarhija se odnosi na stvaranje različitih stepena naglašavanja elemenata dizajna. Hijerarhija kaže potrošačima: „Pogledajte me! Počnite ovde!" Kao dizajner, vi kontrolišete ono što potrošač vidi i kada vidi i to kroz veličinu, položaj, vizuelna rešenja i boje svakog pojedinačnog elementa.”

„Vi treba da usmerite potrošača i plasirate mu informacije kroz dizajn. Ako su svi elementi jednako naglašeni, ili ako je naglasak na pogrešnom mestu, vaše informacije neće doći do potrošača“, kaže Bozlerova.

Bilo da se radi o veb stranici, ambalaži, bilbordu ili posteru, potrošači su izloženi njihovom uticaju određeno vreme. A to se najčešće meri sekundama. Zato je važno da odmah uoče najbitnije. Upravo to postižete hijerarhijom elemenata.

Ako želite uspešno da se bavite grafičkim dizajnom, važno je da uvek na umu imate to da ne radite samo za sebe, već i za brend i za potrošače. Bez obzira na to da li želite da radite u marketingu ili da kreirate ambalaže, naslovne strane magazina, logotipove ili kompletan vizuelni identitet nekog brenda, prenošenje poruke uvek će biti jedan od vaših osnovnih ciljeva. Vaša kreativnost u tome može pomoći, ali su vam, osim nje, potrebna i znanja kako to da učinite na efikasan način.

Ako želite da steknete znanja i veštine koji će vam pomoći da postanete uspešan dizajner, više o tome možete saznati ovde.